Монашење у манастиру Ђурђеви Ступови
Прослављање празника Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан у манастиру Ђурђеви Ступови почело је, у навечерје празника, 20. новембра 2017, Вечерњом службом и петохљебницом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Свечаној служби је присуствовао велики број свештеника, свештеномонаха, монаха и вјерног народа, који се сабрао под сводовима древне немањићке задужбине - манастира Ђурђеви Ступови.
Током службе Епископ Јоаникије замонашио је у чин мале схиме Дарка Ђерковића, свршеног теолога, давши му монашко име Пајсије, по Патријарху пећком Пајсију Јањевцу.
Владика је рекао да од момента када се неко одрекне себе и крене за Христом у Цркви Божјој Господ је његов Путеводитељ, његова заштита, помоћ, снага, сила, мудрост, свјетлост и радост.
„Господ даје снаге да се иде тим уским путем који, свакако, није лак. Нико од људи не би могао да издржи на том путу, него би се врло брзо оклизнуо и морао да одустане или би застранио на пут пропасти, да није Божје милости и помоћи“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Он је казао да када Господ Спаситељ устројава овај пут онда се сваки труд у име Божје, све што човјек чини да би остао на путу службе Богу и Цркви Његовој, претвара се у радост, свака туга бива побјеђена, свака препрека – нова побједа, јер не побјеђује човјек, него је Господ Побједитељ.
„Господ од нас тражи да приложимо свој труд, тражи сарадњу, а на том путу најбоље је имати оне основне врлине: вјеру, наду, а љубав је циљ, јер је љубав Божанска, пост и молитву. Са постом и молитвом долази очишћење, послије очишћења долази просветљење и освећење“, рекао је Владика Јоаникије.
Он је додао да служба којом је кренуо нови монах и брат у Христу Пајсије јесте пут Божански, пут за Христом, али и служба, јер је служење Цркви Божјој.
„Зато је радост цијеле Цркве када се неко опредјељује да иде овим светим путем. Сви који њим крену треба да се одрекну себе и своје воље, да се одрекну овог свијета и свега што је у њему, а да се везују за Цркву Божју и Царство Небеско, да вршећи ову свету службу буду увијек слободни, да их ништа не спута у вршењу ове свете службе. То подразумјева жртву и зато се полажу завјети у којима је одрицање велико и потпуно, али је добитак велики и савршен, само уколико се ти завјети часно и честито очувају“, рекао је Његово Преосвештенство.
Владика је напоменуо да је Бог нашег брата, досадашњег студента Дарка, а садашњег монаха Пајсија одабрао и упутио, његов анђео чувар га је укријепио и оснажио да крене овим светим путем.
„Велика је утјеха за ову свету обитељ што се овом братству прикључио монах Пајсије. Његово монашење доживљавамо у свјетлу историје овог манастира, оне прве славне историје из доба Немањића када је овдје долазио Свети Сава и устројавао Епископију Будимљанску, устројио монашки живот у овом манастиру по угледу на Студеницу и Хиландар и на она славна времена када је ова светиња појала, напредовала око триста година“.
„А гледамо и на времена страдања када је ова светиња паљена, рушена, разарана, заједно са њеним братством, када је овдје ухваћен и жив одран на вратима манастира Ђурђевих Ступова Митрополит Будимљански Пајсије Колашиновић. Његова света успомена била нам је повод да новом монаху дамо ово име, а са Пајсијем мучеником и свештеномучеником сјећамо и оног великог Патријарха пећког Пајсија, који је ове године прибројан вјечном Сабору светих. Он је рукоположио Светог Василија Острошког и Преподобног Стефана Пиперског и у зла времена ропства под Турцима објединио српски народ око Пећког престола, духовно и културно га узвисио. Нека му обојица буду у помоћу у све дане његовог живота“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
По служеном празничном бденију освештани су славски колачи и жита бројних домаћина, који Аранђеловдан славе као своју крсну славу.
Саборовање у славу Божију и у част Светог архангела Михаила настављено је за трпезом љубави.
