ЈелициСтојановић додијељена награда Вукове задужбине за науку

Проф. др Јелица Стојановић, са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу, добитник је награде Вукове задужбине за науку у 2016. Стојановић је ово значајно признање добила за књигу „Пут српског језика и писма”, која је, у издању Српске књижевне задруге, из штампе изашла уочи Сајма књига у Београду.

Одлука Одбора за додјелу награде за науку, у чијем саставу су: проф. др Слободан Грубачић, предсједник Одбора, академик Динко Давидов, академик Нада Милошевић Ђорђевић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Љубинко Раденковић, др Милоје Васић и др Марта Фрајнд, саопштена је на 29. Скупштини Вукове задужбинекоја је одржана 9. новембра у Народној библиотеци Србије. Скупштини су, поред челних људи Задужбине,присуствовали бројни задужбинари из земље и иностранства, гости и пријатељи ове значајне установе, међу којима и представници Министарства културе и информисања Републике Србије.

У свечаној атмосфери јавност је упозната са добитницима награде Вукове задужбине за област науке и умјетности: Јелица Стојановић је добитница награде за науку за књигу „Пут српског језика и писма“, адобитница награде за умјетност је Бисерка Рајчић, угледни преводилац, есејиста и путописац.
У образложењу се каже да књига „Пут српског језика и писма“, објављена у плавом Колу Српске књижевне задруге 2016. године, освјетљава два аспекта историје српског језика врло испреплетена у времену Вукове борбе за његову стандардизацију и кодификацију: аспект његове унутрашње и његове спољашње историје.

Седам студија, које чине ове књигу, могу се подијелити у три тематске цјелине. Прву цјелину чине радови који се баве општесрпским лингвистичко-социолингвистичким дијахроним и савременим статусом српског књижевног језика. Радови друге цјелинебаве се историјским и актуелним статусом српске ћирилице, ау трећој, завршној цјелини заступљени су радови који се тичу историјског и актуелног статуса српског језика у Црној Гори.

У овој својој књизи, наводи се даље у образложењу, Јелица Стојановић је питању историјског и савременог статуса ћирилице посветила двије обимне студије: Континуитет, распростирање и статус српске ћирилице – кроз вјекове и данаси Први свјетски рат – однос према ћирилици и другим српским националним симболима, које су, према мишљењу чланова Одбора, научно најакрибичније студије о историјском и актуелном статусу српске ћирилице у српској филологији.
Књига„Пут српског језика и писма“ показује да су ријетки аутори који су у стању да се на научно компетентан начин, ни једног тренутка не напуштајући терен научних чињеница и научних критеријума анализе, изборе са питањима који захватају вишевјековни период: од почетака српске писмености до данас, наводи се у образложењу и закључује да је Јелица Стојановић, као одличан историчар српског језика, упућена у све токове српске филологије, те бескопромисни борац за одбрану и опстанак српског Вуковог и вуковског језика и српског ћириличког писма, посебно у данашњој Црној Гори, написала више него вриједну књигу о историјском и актуелном стању српског језика, посебно, на историјским и данашњим просторима Црне Горе – не заобилазећи готово ниједну тему ни чињеницу.

Ова књига потврђује да је у филолошким погледима Јелице Стојановић српски језички простор недјељив, а обједињују га историјски континуитет, који датира још од времена старих писарских школа, дијалекатска подлога српскоштокавског говора, обрасци Вукове и поствуковске кодификације, ијекавски и екавски изговор јата, ћирилица и латиница, а то су особине на основу којих се не успостављају, него превазилазе језичке регионалне карактеристике српског језика, које се политички желе промовисати у различите не стандарде српског језика, него у посебне политичке стандардне језике, мишљења су чланови Одбора Вукове задужбинеза додјелу награде за науку у 2016. години.

Награда Вукове задужбине састоји се од повеље, плакете с Вуковим ликом и новчаног износа награде.