Литургијско сабрање у манастиру Ђурђеви Ступови
У недјељу 22. по Духовима, 20. новембра 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа, поклоника древне немањићке задужбине Ђурђевих Ступова.
Бесједећи о Христовој науци, произнесеној у данашњем Јеванђељу, Преосвећени Епископ Јоаникије казао је да је прочитани одјељак о безименом богаташу и убогом Лазару потресна јеванђељска прича из које сви можемо да извучемо поуке како у овом животу треба да живимо да бисмо се спасавали, да бисмо Богу угађали.
Богаташ је овај живот провео у задовољствима, а сиромах у јаду, болестима, патњама, сиромаштву, тешкоћама. Богаташ умрије и одеу ад, у доње свјетове, у пакао, у огањ вјечни неугасиви, а Лазароде у наручје Аврамово, пређе у нови живот.
"Треба да имамо у виду, драга браћо и сестре, да се коначна судбина човјекова, ниједног човјека појединачно, нити човјечанства као колектива,не завршава овдје на земљи. Овај наш привремени живот био би толико јадан, празан, бесмислен, кад не би имао додира са вјечним животом, вријеме са вјечношћу, када не бисмо сагледавали, колико је нама могуће, наш живот и наша дјела из перспективе божанске вјечности, божанске правде и истине“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Богаташ је, додао је Владика, живио у задовољствима овог свијета,јерчовјек, по природи својој, тежи задовољству, избјегава незадовољство, избјегава патњу. То ипак, није био највећи проблем, већ његово одсуство самилости.
"Он није примјећивао никога осим оних који му стварају задовољство, оних с којима то задовољство дијели, са себи сличнима.Ни тог сиромаха није примјећивао, а имао је прилике да сваког дана макар погледа на њега, да се сажали, да му нешто удијели, да подијели с њиме патњу његову. Тиме би овоме учинио радост, тиме би се радост умножила, тиме би се он показао као човјек, али, нажалост, није“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, осврнувши се на врлине убогог Лазара, сиромаха који је цио живот провео у патњама и који, иако је трпио сиромаштво и биједу, није роптао, није похулио на Бога, није завидио оном богаташу.
"Он је носио свој крст у овом свијету, благодарио Богу и зато се настанио у наручје Аврамово“.
"Ако бисмо гледали са становишта врховне вриједности овај сиромах је провео живот онако како треба, носио је своје патње, благодарио Богу, угодио Богу, кајао се за своје гријехе. Он је ишао правим путем Божјим, за људске очи то није било видљиво, али за Божје јесте и оно што је Бог примјетио Он је то тако расудио и Лазара настанио у наручју Аврамовом, дао му вјечни живот и вјечну радост, чак и благодат да може да помаже. Види овај несрећник из пакла у каквој је слави Лазар и моли Аврама да му га пошаље, али, не може,јер су раздијељени ти свјетови. Они су раздијељени,већ,овдје, а углавном се дијеле зато што није билокомуникације међу њима ни овдје на земљи. Богаташ није примјећивао за вријеме свог земаљског живота тог сиромаха и зато је међу њима толика пропаст, како каже Јеванђеље“, навео је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Он је поручио да хришћани треба да се поучавају из сваке ријечи Божје и тако прикупљају благо души својој, да читају Свето Писмо, да долазе на света богослужења, па ће Дух Свети, Који силази на нас и на Свете Дарове, Који оживљава биће Цркве, Који просветљује наше умове, да нам да способности да разумијемо боље оно што је написано, да улазимо у тајне живота и овога и будућег свијета.
