У просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства “Свети Ђорђе“ у Никшићу, недавно је одржана трибина Удружења књижевника Црне Горе „Свободијада“, која је била посвећена пјеснику Јовану Дучићу.

Учесници вечери, коју је организатор назвао „Дучићев пут“, били су књижевници и чланови Српског књижевно-просвјетног друштва „Просвјета“ из Требиња: проф. др Радослав Милошевић, мр Рајко Танасијевић и мр Велибор Шиповац.

Они су говорили о књигама које су написане о Јовану Дучићу и књигама које је наш велики пјесник написао као дипломата: „Анексија Босне и Херцеговине и Српско питање“ и есеј „За мир“.

Напомињући да је веома тешко проучавати поетско стваралаштво Јована Дучића, а још теже његово дипломатско и умјетничко дјело, мр Рајко Танасијевић је казао да су се Дучићевим животним путем бавили многи аутори, међу њима је навео: проф. др Радослава Милошевића, Радослава Љубибратића, Гедеона Стајића, Миладина Милошевића, директора архива Југославије, којегТанасијевић сматра најбољим познаваоцем живота и дјела Јована Дучића.

„Мало ко зна да је Дучић био дипломата и љубитељ ликовне умјетности, да је правио кроки цртеже, скице, вињете, пројекте и графичка рјешења за многобројне споменике, капије, чесме итд. У Дучићевој заоставштини, која је значајна и разноврсна, а налази се у Народној библиотеци у Требињу, постоји Дучићева библиотека са више од 5.000 књига, кореспонденције, дипломатских аката, дневници, лични предмети, те слике, графике, мозаици, таписерије и збирка камене пластике са 70 експоната, претежно из Италије“, навео је Танасијевић.
У богатом стваралаштву Јована Дучића постигнут је врхунац како у поезији, тако и у прози, путописима, есејима, студијама и политичким расправама, казао је мр Велибор Шиповац, осврћући се на Дучићеву дипломатску књигу „Анексија Босне и Херцеговине и Српско питање“.

Ова књига коју је Дучић, боравећи у Риму, написао на италијанском, а коју је деведесетих година прошлог вијека пронашао др Миладин Милошевић, директор Архива Југославије у Одјељењу међу страним ауторима у Народној библиотеци Србије, те је пореведена на српски језик 1993. показује Дучића, као врсног познаваоца историје, прилика на Балкану и утицаја великих сила, посебно на Босну и Херцеговину.

„Од Кримског рата 1853. па до анексије 1908. Дучић је језиком суптилног дипломате изложио сва питања и интересе великих сила које су стремиле да овладају Балканом. Ова брошура је била намијењена посланицима италијанског парламента и била им је подијељена прије расправе о анексији Босне и Херцеговине у оквиру дебате о спољној политици Италије. Брошура је имала пропагандну сврху у којој се Дучић показао као добар зналац међународних прилика тог времена, историје и инетереса великих сила када су простори Балкана у питању“.

„Тежње и напори српске владе да и путем пропаганде представи анексију Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске као фаталну по мир на Балкану и као угрожавање српских националних интереса остали су без видног резултата, јер је диктат великих сила био одлучујући. Можемо закључити да су садашње анализе истовјетне данашњим условима на Балкану, Европи, интересу великих сила и проблему малих сила. Ово дјело би требало да буде буквар за све дипломате“, истакао је Шиповац.

Проф. др Радослав Милошевић је говорио о есеју „За мир“, који је Дучић, који је био делегат у Друштву народ у Женеви, написао 1931. Милошевић је подсјетио да је Друштво народа из Женевеупутило молбу представницима културе појединих народа да напишу по један чланак о потреби мира међу народима, након Првог свјетског рата, како се никад више ником не би поновио.

Добродошлицу учесницима вечери „Дучићев пут“ и бројној публиципожељела јепјесник Милица Бакрач, уредник трибине „Свободијада“. Вече су рецитовањем Дучићеве поезије употпунили студенти Одсјека за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу: Марија Јањушевић и Стефан Синановић.