У оквиру духовних предавања, која се током Васкршњег поста одржавају у Никшићу, у недјељу, 25. марта 2018, у Парохијском дому је уприличено вече посвећено новојављеном Светитељу Мардарију Либертвилском и Чикашком.
Приказан краткометражни документарно-играни филм „Тихи кутак Христов“, рађен по благослову Високопреосвећеног Митрополита Г. Амфилохија.
Аутор и сценариста филма Радисав Јеврић, је напоменуо да је главна премијера била у Либертвилу прошле године, на прослављењу Светог Мардарија, приказан је, потом, у Подгорици, а у Русији, у фебруару ове године, награђен од Митрополита калушког и Министарства те области. Филм је реализован уз велику и несебичну помоћ манастира Острог, који је, са продуцентском кућом Делиусфилм, продуцент остварења. Сви глумци у филму, међу којима има и врхунских професионалаца, приложили су свој ангажман. Јеврић је истакао да је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, након приказивања у Подгорици, благословио да се сада пише сценарио за дугометражни филм о Светом Мардарију Ускоковићу.
Приповједач у овом филмском остварењу је Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије. Лик Светитеља у три периода његовог живота играју: Вук Бубало, Лазар Шћекић, Радивоје Буквић, а осим њих, у филму глуме и Небојша Глоговац, Кристина Стевовић–Обрадовић, Тихомир Станић и Слобода Мићаловић.
О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица.
По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима.
„Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима.
„Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић.
