Светосимеоновска прослава у Подгорици

Светом архијерејском литургијом у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, свечаном Литијом улицама Подгорице, благосиљањем славског колача и освећењем споменика светитељу на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу, у Подгорици је 3. марта прослављен празник преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Светом службом у саборном храму началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Сергије, као и многобројно свештенство СПЦ.

Светосимеоновска прослава у Подгорици

Одговарали су чланови Црквеног хора „Свети апостол и евангелист Марко“ из Подгорице.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Сергије је рекао да можда не би било погрешно да кажемо да, ако је икада постојала ренесанса у Срба, онда је то било у вријеме Светог Симеона и његових потомака.

„Ако се икада знало за ред и поредак код нас, онда је то било у вријеме светих Немањића. А тај ред и поредак Свети Симеон није увео из неке своје политичке визије или идеологије, нити по угледу на неке друге народе и њихове владаре, него је тај ред велики Стефан Немања нашао у Јеванђељу Христовом кога је он живио у својој пуноти. Овај, дакле, ред и поредак о коме маштају и нагађају многи политичари данас, Свети Симеон је спроводио из литургијског и духовног поретка Православне цркве, чије је одано чедо био и остао“, казао је Епископ бихаћко-петровачки.

Нагласио је да је Свети Симеон као обожени човјек у свему био подобан Свечовјеку о коме говори Свети  Владика Николај Жички.

„Ако смо икада били људи и народ Божји који је живио тајну васкрсења Христовога, уживајући све благослове неба и земље, онда смо то били у вријеме Светог Симеона. И то све захваљујући баш њему, Светом Симеону“, поручио је Владика Сергије.

Светосимеоновска прослава у Подгорици

Након светог причешћа, Епископи су са свештенством и вјерним народом кренули у Светосимеоновску литију, која се од храма, са читањима Јеванђеља, кретала булеваром Светог Петра Цетињског до Немањиног града  на ушћу Рибнице у Морачу.

Ту је благосиљан славски колач, а светосимеоновску бесједу је изговорио историчар Милош Ковић.

Он је рекао да Срби ни прије Стефана Немање нијесу трпјели туђу власт, али да је од његовог доба њихова воља да буду независни сасвим доследна и неодступна.

„Срби, од тада, хоће да су своји на своме, у својим слободним српским земљама. О томе сведоче дела Светог кнеза Лазара, Светог Петра Цетињског, вожда Карађорђа, краља Петра Карађорђевића“, рекао је он.

Он је истакао да су у тој борби Срби увијек побјеђивали све док су је водили у име Светог Симеона, Светог Саве и Светог кнеза Лазара.

„У њихово име срушили смо три царства. Наше победничке заставе вијориле су се на Мартинићима и Крусима, на Мишару и на Дубљу, на Вучјем долу, Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту“, казао је он.

Ковић је нагласио да је пропаст почела онога часа када смо тај завет напустили.

„Када смо наместо Христа и Светога Симеона ставили Европу и Запад, када смо своје завете и своја сећања заменили за туђа обећања и туђе успомене, кад смо наместо Цркве ставили државу, када смо пожелели да будемо неко други, уместо онога што смо вековима били“, казао је професор Ковић.

Светосимеоновска прослава у Подгорици

Потом је у манастиру Светог Симеона Мироточивог освештан споменик овом светитељу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда.

Митрополит Амфилохије је на крају светковине подсјетио да је на овом мјесту рођен Свети Симеон Мироточиви.

„Има неких овдје код нас који то поричу. Али, ко зна боље од синова гдје се њихов отац родио. И Свети Сава и Свети Стефан Првовјенчани су записали гдје се родио њихов свети отац“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Radio Svetigora  Srpska pravoslavna crkva  svevidjebaner.png