Округли сто поводом 160-годишњице Битке на Граховцу

У организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црквене општине Никшић и Завичајног удружења „Стара Херцеговина“ у Никшићу је, у суботу 10. марта 2018, одржан округли сто поводом обиљежавања 160-годишњице битке на Граховцу.

Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, учеснике научног скупа и бројну публику, окупљену у сали Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“.

Он је казао да је веома је важан повод данашњег сабрања – 160 година од битке на Граховцу, битке која, по Владикиним ријечима, стоји у рангу највећих битака које је водила црногорска и херцеговачка војска, раме уз раме са битком на Мартинићима, Крусима и, касније, битке на Вучјем долу, Фундини, Буковој Пољани. То је једна велика епопеја у којој битка на Граховцу, поручио је Преосвећени Епископ, заузима важно и неизоставно мјесто.

Округли сто поводом 160-годишњице Битке на Граховцу

„Овај наш скуп на којем ће говорити наши угледни научници доживљавам као помен јунацима, ослободиоцима, ратницима који су своју крв пролили за вјеру православну и ослобођење свог отачаства. Лијепо је што имамо подигнуте светиње на многим од тих поменутих мјеста и она малена црква на Граховцу, посвећена Спасовдану, је подигнута као спомен црква, као што смо у новије вријеме подигли и знамениту цркву на Вучјем долу, као што је никшићки Храм Светог Василија Острошког, такође, спомен црква изгинулим на херцеговачком ратишту“, рекао је Његово Преосвештенство.

Битка се одиграла на Спасовдан, Спасовдан у Црној Гори послије те битке, увијек, је прослављан са поменом јунацима Граховске битке. То је оно што је, по Владикиним ријечима, најљепше – да се сјетимо тих знаменитих личности.

„Граховска битка је прославила кнеза Данила Петровића а посебно великог војводу Мирка, који је био и главнокомандујући на Граховцу. Оно што је значајно, ту су Црногорци и Херцеговци заједно, без икакве подјеле и двоумљења око било чега, своју крв проливали као наследници Светог кнеза Лазара и косовских јунака. Знаменита и величанствена побједа на Граховцу излијечила је, ублажила, колико је било могуће, дубоку косовску рану и оне ране које је Црна Гора, раније, добила на Грахову и оне свјеже ране када су у Мостару уморени бањски прваци, а међу њима и свештеник великомученик Крсто Копривица. Дала је велики замах Црној Гори, Херцеговини и цијелом српству у вјековној идеји ослобођења и уједињења српског народа о чему је тако лијепо пјевао честити војвода Мирко, а посебно свијетли књаз и краљ Никола“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је својим доласком на научни скуп упалио свијећу граховским јунацима овом приликом поводом значајног јубилеја – 160-годишњице славне битке на Граховцу.

„Помену владика да је Спасовдан од битке на Граховцу остао запамћен у Црној Гори до данашњег дана, а свједочанство тога је и оно велико звоно изнад Цетињског манастира, које је између два рата, благословом Митрополита, потом и Патријарха Гаврила Дожића, измјештено горе на оно брдо. Сваке године на Спасовдан то звоно звони, управо, у спомен битке на Граховцу“.

Округли сто поводом 160-годишњице Битке на Граховцу

„Радује ме да имате овај округли сто, значајно је да га организују Црквена општина Никшић, Удружење Стара Херцеговина и Друштво црногорско-руског пријатељства, у право вријеме, дакле, поводом 160 година од тог знаменитог догађаја. У цркви и на Цетињу, а вјерујем да то и Владика ради, природно је, сваке године имамо парастос на Спасовдан и то траје 160 година не прекида се. Једини догађај који се толико обиљежава, међу многим догађајима у Црној Гори, јесте, управо, битка на Граховцу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Поздравном ријечју обратио се Ратко Кривокапић, предсједник никшићке Црквене општине.

О бици на Граховцу, током научног скупа у Никшићу, говорили су наши вриједни дјелатници: академик Зоран Лакић (Мјесто Битке на Граховцу у процесу ослободилачке борбе Црне Горе), др Војислав Миљанић (Учешће Бањана и Граховљана у Бици на Граховцу 1858), мр Предраг Вукић (Дјелимични списак палих бораца народне црногорске војске у Боју на Граховцу), мр Катарина Тодоровић (Битка на Граховцу – међународни, национални и државотворни концепт), др Вукић Илинчић (Биљешке о Бици на Граховцу у „Записима“), проф. др Јелица Стојановић (Лексичко-семантички слојеви у Мемоарима војводе Анта Даковића), доц. др Будимир Алексић (Побједа на Граховцу 1858. у епским пјесмама), др Милена Мартиновић (Судбина неколико отуђених рукописа Манастира Пиве из периода ослободилачких ратова Црне Горе и Херцеговине, средином 19. вијека), др Васиљ Јововић (Поп Лука Јововић – истакнути учесник Граховачке битке), књижевник Чедо Баћовић (Битка на Граховцу 1858. у причама и пјесмама), мр Раде Булајић (Одјек Битке на Граховцу код брдских племена) и мр Смиља Влаовић (Црква на Граховцу).

Реферати учесника биће објављени у посебном Зборнику.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva