Литургија у пету недјељу Часног поста у Саборном храму у Никшићу
У пету недјељу Великог поста, када Света Црква Православна прославља Свету Марију Египћанку, 25. марта 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном Храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство Саборног храма: протојереј-ставрофор Радојица Божовић, свештеник у пензији, протојереји Василије Брборић, Миодраг Тодоровић и Данило Зиројевић, јереј Остоја Кнежевић и ђакони: др Никола Маројевић и Константин Дојић уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Владика се пастирском бесједом обратио вјерницима, говорећи о покајању и Светој Марији Египћанки, чије житије је написао Свети Софроније у 7. вијеку и једно је од најљепших примјера житијске књижевности Православне Цркве.
Првих Четредесет дана поста, по ријечима Његовог Преосвештенства, јесу припрема за улазак у Велику недјељу, последњу недјељу Часног поста. Она се рачуна посебно и зато се зове Великом недјељом.
„На овом приоремном путу Света Црква Божја нам указује на велике узоре, велике светитеље. Човјеку је потребан узор, потребан примјер на који ће се угледати. Свако од нас се угледа на различите узоре и та разлика у узорима је огромна. Некоме су узори они људи и личности који представљају негативне узоре, али нама православним хришћанима узори су увијек били светитељи, јер су они христолики. Христос Господ је врховни узор свима нама. Као нама ближи због слабости, које су имали и са којима су се борили и успјели у тој борби, то су светитељи“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Данас прослављамо Свету Марију Египћанку као врховну узор за сваког од нас у чијем житију се помиње да је своју младост провела у гријесима, али је толико, послије, кроз покајање узнапредовала да се то помиње само као детаљ како би се колико је покајање свемоћно.
„Свемоћно је зато што привлачи Божју милост и Божју благодат, иначе, само по себи не би достигло далеко, али је важно и велико јер привлачи Божју милост, опроштај, Божју љубав и доброту, Божју свемоћ, ону свемоћ која је човјекољубива, која спасава, исцјељује, лијечи“.
„Читајући житије Свете Марије Египћанке, ми га, заправо, читамо као пјесму, јер се њен живот претворио у пјесму, у славословље Богу, у пјесму Божју. Она је кроз покајање достигла такве врлине да је задивила свете. Свети Софроније Јерусалимски не налази ријечи да опише њене подвиге, покајање, трудове и врлине, пишући о животу Свете Марије Египћанке са највећим усхићењем, јер је достигла кроз покајање и кроз молитву, кроз угађање Богу непрестано натприродне дарове и врлине, постигла анђелски живот овдје на земљи“, рекао је Владика, поручујући да нам примјер Свете Марије Египћанке показује да је човјек као боголико биће способан да стално напредује до неслућених и нама непознатих висина, да добије божанске дарове, да се сједини са Богом и да сам Господ у њему обитава, што нам је Господ и открио у светом Јеванђељу.
