Књига "Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова)“ аутора Горана Комара представљена је у петак 13. марта 2015, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу.
Љекар по струци, публициста и истраживач, Горан Комар један од најзначајнијих, највреднијих трудбеника на српском културном пољу, не само на нашим херцеговачким просторима, него на свеукупном српском говорном подручју, оцијенио је професор Веселин Матовић. Он је додао да је Комар аутор бројних књига, "књига које се пишу споро, дуго, мукотрпно, за које треба много знања, стрпљења, упорности и воље“. То су, тачније речено, научне књиге и најсуптилнија истраживања која захтијевају потпуни, свакодневни и стални ангажман, казао је Матовић и наставио:
"Он се у последње вријеме не бави само рашчитавањем и откривањем старих ћириличних споменика на простору старе Херцеговине, него он годинама истражује дубровачке музеје и архиве, архиве у Боки Которској, херцегновски, которски, пераштански и објавио је десетине књига зборника, а посебно су значајни његови огромни зборници, међу којима и онај последњи "Ћирилична документа Дубровачког архива“. То је данас најобимнија и најтемељније урађена збирка ћирилских рукописа из дубровачког архива. То су за нас данас, када се, као што видите, потискује ћирилица, кад се краде, преименује наше културно наслеђе, дјелатност од велике важности и њен значај се не може довољно оцијенити“.
Комар је, према ријечима проф. Матовића, пронашао, истражио и први пут открио на десетине таквих споменика.
"То је, прије свега, велики физички посао, да не говоримо колико је потребно знања. Да ли у српском народу данас има неко да је способан да ради тај посао и да рашчитава натписе као што то ради Горан Комар? Можда и има неко, али сигурно да то не ради с толико приљежности, одговорности и воље. Значај тих споменика и посао који обавља Горан Комар није потребно превише ни истицати, јер као што видимо, сваког дана, тече процес крађе културног наслеђа, одузимања, преименовања, а он, на овај начин, тај процес зауставља. Кад се једном то ишчита, сними, стави у књигу, онда је на то стављен печат и тешко да постоји могућност да буде украдено, па чак и ако се то уради физички, као што се дешавало да се крало и носило, оно више не може да се отуђи“, нагласио је Матовић.
У представљању књиге "Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова)“ учествовала је и проф. др Јелица Стојановић.
Она је напоменула да је аутор у свом истраживачком раду "обишао цијелу источну Херцеговину, многе знане и незнане предјеле, трагајући за важним, непатвореним и истинским историјским наслеђем; за биљезима времена и простора; за свједочењем човјека и о човјеку, човјека здруженог са Крстом и Христом“.
"Комар ништа не предузима без провјере, увида, сусрета очи у очи, без исцрпног и прецизног суочавања са изворним свједочанством. А ништа није тако стамено, као камен, и, надасве, као ријеч у камену, овдје и у буквалном и у најдубљем значењу. За ову и овакву књигу потребно је било упознати се са знатним и значајним ранијим достигнућима, проучити богату и широку литературу, али и изоштрити око за најситније тајне ћириличног знака и симбола; за најситнији потез при уклесавању; опходити стазе и богазе“.
"А за свједочење ријечи у камену у вишевјековном времену, аутору ове књиге требало је једанаест година прегалачког рада. Ријеч је, и то ријеч као свједочење и ријеч са суштинском поруком и поуком, сабрао Горан Комар у овој књизи, отргнувши је од времена, заборава, пркосећи људској агресији, жељи за уништавањем, брисањем трагова, уништавањем памћења, сјећања...(више у овим последњим деценијама, или последњем стољећу, него кроз многе друге вјекове и бесудна времена)“, рекла је Стојановић.
Проф. др Стојановић се осврнула на податке из промовисане књиге Горана Комара, који се односе на вријеме истраживача Марка Вега, на кога се аутор "ослања са посебним уважавањем и повјерењем“. Наиме, тада је дошло до прве озбиљне кампање разношења стећака са подручја Херцеговине у врт Земаљског музеја у Сарајеву и неке друге лоакције.
"Која је могла бити намјера оваквих поступака, и које су могуће последице, може се закључити ако пажљиво читамо књигу "Ћирилски натписи источне Херцеговине“, поготово ако обратимо пажњу на поједине њене дјелове. Одношење ћирилских натписа није увијек имало успјеха, како пише Горан Комар: "У требињском селу Полице православна црквена општина је успјела да путем суда сачува два споменика са натписом из 12-13. вијека који се данас чувају у Музеју Херцеговине“, запазила је Стојановић.
Она сматра да ова књига доноси огромно богатство, и што се обима и што се суштине тиче. Представљено је преко 200 натписа, које није лако ни пребројати, а камоли пронаћи, лоцирати, обићи, фотографисати, рашчитати, смјестити у простор и вријеме.
"У књизи су заступљени различити простори источне Херцеговине, сви они који су чували старе натписе, све их је обишао Комар у својој опсежној експедицији. Међу најбогатијим овом грађом спадају предјели везани за: Билећу, Требиње, Гацко, Столац, Љубиње, Невесиње, потом ту су и: Калиновик, Горажде, Фојница, Чапљина, Сарајево, Попово Село, Попово Поље, Петрово Поље, Борич, Улог, Дабар, Благај, Берковићи, Шћепан Поље, Љубомир“.
"Немали је број натписа сачуван и на подручју најисточније Херцеговине, подручју које данас припада Црној Гори: Никшић, Пива (Пишче), Бока: село Богдишићи, Херцег Нови: села Мокрине, Мојдеж, Ченићи, Репаји, Поди, Глоговик, Баошићи, потом дати су натписи из Бањана и Опутних Рудина са подручја: Црквице, Броћанац Јаничића, село Клење, село Маочићи, Реновац, натписи уграђени у цркви Светог архангела Михаила у Бањанима... За све натписе у књизи даје се фотографија, разријешен и рашчитан текст, који је потом преведен на савремени српски језик. У књизи се налазе и раније објављивани натписи, поређења са садашњим резултатима, нови моменти. Један број натписа је нов, први пут се обајвљују и дају јавности на увид“, напомиње др Јелица Стојановић.
О изузетно захтјевном и тешком раду на терену и истраживањима која трају већ једанаест година, говорио је и сам аутор, Горан Комар.
Он је захвалио учесницима промоције на исцрпним излагањима и изразио жаљење што Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије није могао да присуствује овом догађају. Комар је искористио прилику да подсјети да је Владика Јоаникије први православни Епископ који је, прије неколико година, јавно устао у одбрану стећака.
"Мени није познат неки случај од раније, дакако, у оном послератном периоду то, ако је неко и намјеравао, не би било могуће. Али, Народни музеј Црне Горе, прије неколико година, односи 12 репрезентативних споменика изузетне умјетничке и занатске вриједности са подручја Почековића и Кленка, готово кријући, на препад и, заиста, Владика Јоаникије са нас неколицином долази на "поприште“, на лице мјеста када се догађа оштар дуел са представницима Народног музеја и Министарства културе Црне Горе. Стећци су однешени, а ми смо, дефинитивно, постигли да се не односе даље“, казао је Комар.
Промоција је одржана у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црквене општине Никшић и Удружења Бањана и Рудињана "Владика Сава Косановић“, а сабрање је благословио протојереј-ставрофор Драган Крушић.
