Молитвено сабрање у манастиру Блишкова
На дан када наша Света Црква Православна слави спомен на Свету првомученицу Теклу, Преподобног Симона и Светог Краља Владислава, у петак, 7. октобра Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Блишкова.
Свету Литургију Преосвећени Владика је служио поводом имендана јеромонаха Владислава Цветковића, настојатеља Манастира, а уз саслужење више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Богослужењу је присуствовао вјерни народ овог краја, од којих је један број приступио Светом причешћу. Њима се бесједом о Светом српском краљу Владиславу, који је подигао манастир Милешева и обнављао светиње у бјелопољском крају, обратио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
“Краљ Владислав, знаменита личност српске историје, је, прије свега, био побожни владар, који је уложио цијело своје биће и сву своју снагу ума, срца и душе, на славу Божију и за добро свог народа и отачаства. Као и сви Свети Немањићи, и он је био веома побожан, јер су се у то вријеме људи трудили да најприје угоде Богу у овоземаљском животу, да Богу угоде више него себи, а трудили се и за свој народ, државу и Цркву подједнако. Добро које владар носи у себи и које свједочи својим примјером, преноси се и на оне којима влада, он бива примјер и као свијећа је, која гори и свима освјетљава пут“, казао је Владика Јоаникије.
Свети краљ Владислав, настојећи да влада добро својим народом и да устроји тадашњу Србију, која се ширила, потрудио се да подигне дивну задужбину манастир Милешеву и да мошти Светог Саве пренесе из бугарског града Трнова, гдје је Свети Отац наш починуо, и сахрани их у манастиру Милешеви.
“Све што је он урадио било је веома значајно, а треба поменути и то да без своје пажње и милости није оставио ни ове наше крајеве. Познато је да је обнављао манастир Вољавац и да се бринуо за старе немањићке светиње у бјелопољском крају, које су од давнина познате. Зовемо их немањићким, иако Немањино потомство није подигло цркву Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, него Немањин брат кнез Мирослав, али, све оне заједно за нас су немањићке светиње зато што је Немања, оснивач династије, био најпознатији од своје браће и што су из те породице израсле такве свете личности, попут Немање, кнеза Мирослава, Страцимира, Тихомира, жупана Првослава, и једна таква, Богом благословена лоза, која ужива поштовање, не само у српском народу, него у цијелој православној васељени. У историји свијета и Цркве било је много побожних династија, али је династија Немањића била недостижна по својим врлинама и својим заслугама“, нагласио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Он је додао да је манастир Блишкова, „смјештен у сазвежђу великих и старих светиња око манастира Милешеве“, био веома значајан у историји српског народа, нарочито у турско доба када су наше светиње кријепиле народ, а вјера Божија држала да не посустане током пет вјекова ропства. Према ријечима Преосвећеног Владике, риједак је примјер у историји да неки народ робује пет стотина година, а да одржи своју вјеру, сачува памћење.
“Ова светиња је дубоки коријен наше свете вјере и веома је значајно да она у ове наше дане, ево, васкрсава. Није случајно што је Бог овдје послао јеромонаха Владислава да буде први монах, који ће заједно са народом завршити обнову ове светиње, ако Бог да. Бог му је дао вјеру, трудољубље, богољубље и братољубље и он се, заиста, труди мада није лако у овој гори живјети, провести зиму и опстати на овом тврдом мјесту. Он успијева, хвала Богу, трудећи се, сабирајући народ, молећи се Богу непрестано, украшавајући ову светињу, а истовремено украшавајући и душу своју“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Честитајући имендан јеромонаху Владиславу Преосвећени Владика је пожелио да га Свети краљ Владислав укријепи молитвама и небеским заступништвом и упути Христовим путем, путем спасења и вјечног живота.
При повратку из манастира Блишкова, Епископ Јоаникије је посјетио и манастир Златеш, који се налази у селу Томашеву код Бијелог Поља, а који је, донедавно као парохијска црква, претворен у манастир.
Он је, овом приликом, обишао терен околине овог манастира, гдје се налазе, још увијек неоткривени, темељи древне светиње манастира Вранштица. Обновом Златеша и манастира Соколца, за шта је благослов дао надлежни Епископ Г. Јоаникије, у значајној мјери ће оживјети црквени и вјерски живот у Вранешкој долини, која је некада била позната као мала Света Гора.
