Свечана свенародна Литија у част и спомен Светог великомученика Георгија
Прослављење Светог великомученичка и побједоносца Христовог Георгија - храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови, увеличано је торжественом Ђурђевданском свенародном Литијом, која је, упркос јакој киши, кроз град Беране, прошла у послеподневним часовима.
Литијом, у којој је учествовао велики број вјерног народа, свештенства и монаштва Епархије, началствовао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Кренувши из порте манастира Ђурђеви Ступови, Литија се заустављала на неколико мјеста уз пјевање тропара и читање Светог јеванђеља.
По повратку у Манастир сабраном народу обратио се Владика Јоаникије, нагласивши да је манастир Ђурђеви Ступови кроз историју много пута страдао заједно са својим народом, али је увијек васкрсавао, славећи свог небеског заштитника Светог Георгија.
„Сабрали смо се данас овдје пред овом светињом у славу Божју, и у част и спомен Светог великомученика Георгија. На тај начин настављамо нашу вјековну традицију. Ова светиња окупљала је, ево осам вјекова, и девети вијек је започео од кад она као стожер сабира српски народ Лимске долине и сјевера Црне Горе. Ове године имамо посебну радост, јер су нам дошли драги гости, вољени и жељени гост Игуман манастира Хиландара отац Методије и наш добротвор и пријатељ Милош Пантовић, који је за славу ове светиње, за њен трајни украс и свима вама на дар финансирао Икону Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске, коју смо носили у Литији кроз Беране“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Додао је да је велики благослов то што је баш на овај Ђурђевдан, када је у манастир Ђурђеве Ступове донијета икона Пресвете Богородице Тројеручице, било јако невријеме. Владика је подсјетио да се слично догодило и када је Литија са моштима Светог Василија Острошког прошла кроз Никшић, град у коме је Свети Василије столовао.
„На исти начин је овако лила киша, а тада су Никшићани изашли мало више него вечерас овдје у Беранама и, како су пролазиле мошти, цио народ пада на кољена, не гледа да ли је пред њим локва, да ли тече вода, ријека, поток. Сви су падали на кољена пред моштима Светог Василија Острошког. Тада је на никшићком Тргу бесједио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који је рекао: Добро је што паде ова киша да нас докрсти, да нас очисти од гријеха.“
„Тако је и ове године било, драга браћо и сестре. Када нам је дошла највећа светиња Икона Пресвете Богородице Тројеручице, лила је киша из неба и земље. То нам је свима потребно, да се очистимо од гријеха, да нас ова киша опере, да наша душа засвијетли и да покажемо вјерност овој светињи. Многи би, можда, рекли да данас нијесмо требали ићи на ову Литију, могли смо да се молимо у цркви, али ми смо се, ипак, у славу ове светиње и ради благослова овом граду и овом народу, молили Богу са Иконом Пресвете Богородице да би Господ молитвама Њеним, своје Пречисте Мајке излио благослов на сав народ и све домове у овом граду“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Он је, још једном, заблагодарио Игуману манастира Хиландара о. Методију, који је, поводом прослављања празника Светог Георгија у манастир Ђурђеве Ступове, дошао у пратњи Иконе Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске.
„Његов долазак потврђује стару везу манастира Хиландара са овом светињом. Овдје је Свети Сава, кад је дошао из Хиландара, устоличио игумана, свог ученика за Епископа у Будимљанској жупи и прво братство овог манастира били су ученици Светог Саве који су се молили пред Иконом Пресвете Богородице Тројеручице. Није случајно што је Бог устројио да овдје имамо њену вјерну копију, како Хиландарци кажу њен вјерни препис“, бесједио је Владика Јоаникије.
Традиционалној Ђурђевданској Литији присуствовао је изасланик Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори.
Сабрање је благословио Високопреподобни архимандрит Методије, Игуман манастира Хиландара, захваливши на топлој братској добродошлици.
Празнична свечаност настављена је богатим културно-умјетничким програмом у манастирској порти, у коме су учествовали: етно-група „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара, етно-група „Светог Евстатија“ из Берана, КУД „Дуга“, КУД „Коло“, народни гуслар Жељко Бугарин.
