Предавањем „Идентитет у кризи“ које је, у Никшићу, у недјељу 7. маја 2017, одржао проф. др Богољуб Шијаковић, почела је традиционална културно-духовна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“.
Професор Шијаковић је, овом приликом, одликован највећим признањем Епархије будимљанско-никшићке - Медаљом Светог Георгија Првог степеназа љубав према светој Цркви и велики допринос у обнови црквеног живота у овој Епархији.
Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и публику, сабрану у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, поздравио је у име организатора: Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Никшић, ђакон др Никола Маројевић.
Током овог веома поучног и надахнутог излагања, проф. др Богољуб Шијаковић је, између осталог, казао да је заборав Бога „драматичан облик човјековог самозаборава“.
„Заборав Бога је заборав Христове жртве за нас на темељу којег постојимо, као људска бића постојимо у мјери у којој се жртвујемо за друге и други за нас, а не ако друге жртвујемо себи чему нас води инстикт биолошког постојања. Једна од најизраженијих карактеристика нововјековља је заборав трансцеденције, наиме прогон светости који прати релативизација вриједности и фрагментација свијести или стварности. То има кардиналне последице за природу и конституцију идентитета личности и заједнице“, указао је Шијаковић.
Заборав, навео је даље он, од античких времена до данас је много пута опробан репресивни инструмент моћи. Осуђеност на заборав практикована је од Египта, Грчке и Рима до Хитлера, Стаљина и Броза затирањем сваког трага да је кажњени уопште постојао,узимањем права на гроб, све до заборава имена, брисањем имена, забраном помињања имена.
„Есхатологија, као вјечна димензија историје, нам показује да је историја низ светих догађаја који за нас имају егзистенцијални смисао, укорјењују нас толико дубоко да мислимо и дјеламо из историје, а окренути вјечности. Тада знамо да памтити жртву Христову и све жртве значи потврђивати и изграђивати идентитет, бранити право на достојанство и признање. Управо у томе се састоји једно важно знање - историјско знање да као слободан народ себи постављамо сврхе које у историји слиједимо и тако дајемо смисао историјском догађању са одговорношћу пред собом, пред другима и пред Богом“.
„То знање нас осигурава у идентитету и омогућава нам, као хришћанском и светосавском народу, искуство да смо и у овом времену у заједници са нашим свецима и јунацима, да су они и сада са нама, а међу првима од њих је Свети Василије Острошки Чудотворац око кога се овдје сабирамо, јер, са нама је Бог“, рекао је Шијаковић.
По завршеном предавању Преосвећени Епископ Г. Јоаникије је др Богољуба Шијаковића одликовао највећим одликовањем Епархије будимљанско-никшићке - Медаљом Светог Георгија Првог степена „за љубав исказану према својој светој Цркви и велики допринос обнови црквеног живота у Епархији будимљанско-никшићкој“.
Владика је нагласио да је он,као харизматични професор, Катедри за философију у Никшићу дао нови смисао, а захваљујући његовом и труду његових колега дошло је до споја, до дијалога између философије и теологије, те је проф. Шијаковић, према Владикиним ријечима, заслужено постао професор Београдског универзитета и Теолошког факултета СПЦ у Београду.
„Вечерас желимо да му се захвалимо због још неких његових заслуга. Овај Црквено-народни дом саграђен је захваљујући помоћи проф. Шијаковића и ове зграде подигнуте су и обновљене уз његову помоћ, интересовање и бригу. Али, то је само дио онога што желим да вечерас поменем. Знамо и то да враћање вјеронауке у школе у Србији тешко да би се могло догодити да није било изузетног, озбиљног, разложног залагања проф. Шијаковића када је био министар вјера. Нажалост, то се у Црној Гори није догодило, али оно сјеме које је посијао проф. Шијаковић на Филозофском факултету, као мислилац и професор, уродило је великим плодом, понајвише овдје у Никшићу, Црној Гори, међу младим нараштајем, а то су сада већ зреле личности“, казао је Његово Преосвештенство, који је, овом приликом, навео и заслуге проф. Шијаковића у обнови Епископије будимљанско-никшићке
„Није он помагао само у Никшићу,него цијелој нашој Епархији, а епископи и свештенство СПЦ ће га запамтити као великог борца за мјесто Српске Цркве у друштву и да се она врати тамо гдје јој мјесто припада“, казао је Владика.
Проф. др Богољуб Шијаковић је, захваљујућинауказаном признању,казао да мунајвећу част чини то што Преосвећеног Епископа Јоаникија може да сматра за пријатеља.
„О наградама и одликовањима паметни људи рекли су и превише. Ја имам потребу да кажем само ово: Велика част је истовремено велики и обавезујући терет. Имам два олакшања да овај терет носим: убјеђење и наду. Убијеђен сам да су моји преци ово признање заслужили и имам наду да ће га моји потомци оправдати,аја сам овдје у пролазу“, закључио је Шијаковић.
