Недјеља о раслабљеном у Бијелом Пољу

10. Мај 2017.

У цркви светих апостола Петра и Павла Литургију у Недјељу раслабљеног је служио јереј Никола Скопљак.

Бесједећи о Јеванђељу о. Никола казао да човјек када га задеси неко страдање временом схвата да му то страдање доноси корист. Често лијек за болест зна да буде горчији од болести, а и да само страдање буде веће од самог гријеха.

Недјеља о раслабљеном у Бијелом Пољу

“У ствари, страдање није гријех, није зло, него је то гријех. А онда по допуштењу и милости Божјој човјек трпи страдања које носи са собом. А данас смо чули такву једну Јеванђелску причу о човјеку који је биловао и био узет 38 година."

"Узмимо само временски интервал и да бројимо пуно је, а опет вријеме пролази човјеку у зависности какав је он, каквог је расположења и воље. То је много година и када човјеку све добро иде, а не када страда.. Чули смо данас каква је то била бања која се јеврејски звала Витезда и имала је пет тремова. Тамо су били разни болеесници, слијепи, хроми, замислите колико је страшан призор био гледати на тих пет тремова каквих болесника је било. А с друге стране тај град је био окупљен људима који су се наслађивали у сластима и гријеху. И очи свих болесних у Витезди биле су упрте само у воду, када ће да се заталаса, јер је Анђео повремено прилазио бањи, и ко би први ушао у том тренутку оздравио би ма од чега боловао. Међутим, сваки слијепац је имао неког даг а доведе, као и хроми које је водио неко од родбине, а овај одузети није имао никога да приближи. Кад год би пришао неко би уграбио да уђе прије њега."

"Али ту се задесио Господ и питао га да ли жели да буде здрав а он је рекао наравно Господе. И Господ му је рекао: Устани, узми одар свој и иди, а затим му је казао: “И више не гријеши да ти се што горе не деси”. Овом реченицом Господ је показао шта је узрок наших страдања а то је због гријеха. Јер Господ има велику љував, јер сваки гријех рађа смрт, и када би нам се судило по правид, давних дана би нестали са земље. Све ово нам се даје по допуштењу и милости Божјој, да би човјек себе исправио. Зато гријехе не смијемо да носимо и сабирамо у себи, већ треба да видимо гдје смо, докле смо стигли и какви смо, да запишемо то негдје и исповиједимо пред овим светим олтаром, како нас не би задесило горе страдање. Господ нас кроз ову причу опомиње да треба да живимо у духоном и са духновим стадом, да хитамо ка лицу Божјем , да се сједињујемо са живим Богом, јер је то једини лијек бесмртности, свето причешче које нам се даје уз свету Литургију , а наравно да прије тога припремимо себе кроз пост, молитву, свете тајне исповијести, покајања, да имамо љубав према ближњем, јер у супротном нећемо имати љубави према Богу . Нека нам овај примјер буде опомена да се повратимо ако смо упали неки већи понор и да се вратимо са тога пута на пут свјетлости, да нас Господ прихвати под окриље своје, пред славу Очеву, у све вијекове вјекова, амин”, бесједио је о. Никола.

Светигора

Вијести

Кроз културу и туризам до боље сарадње

Епархија будимљанско-никшићка

 | Манастир Ђурђеви Ступови, 84300 Беране, Црна Гора | тел/факс: +382 51 680 712 | info@eparhija.me