„Дани словенске писмености и културе“ у Никшићу

Поводом 24. маја празника Светих равноапостолних Кирила и Методија, учитеља и просветитеља словенских народа, Црногорско-руски културни центар из Никшића организује манифестацију „Дани словенске писмености и културе“.

Манифестација је почела у недјељу 21. маја 2017, програмом „Култура ћирилице“ у оквиру којег су калиграфску радионицу одржале: Татјана Јанковић и Снежана Ђурђевић из Београда. Исте вечери уприличена је мултимедијална презентација историјата ћирилице од почетака до данас, публицисте Душан Тодоровића, такође из Београда.

Сјутрадан је, у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ у Никшићу организована изложба радова полазника калиграфске радионице, у којојсу могли да учествују сви заинтересовани.

Књижевница Јања Тодоровић је у Духовном центру „Преподобног Исаије од Оногошта“ одржала предавање „Дар Оца Светлости – вјера и стваралаштво“, а уводном ријечју, у име Црногорско-руског културног центра – Никшић, обратила се Весна Вукићевић.

У оквиру програма овогодишње манифестације „Дани словенске писмености и културе“ организатор најављује два веома значајна догађаја. У сриједу, 24. маја, са почетком у 20 часова, у Духовном центру „Преподобног Исаије од Оногошта“ биће одржана промоција књиге „Савински буквар“ у којој учествују: проф. др Јелица Стојановић и проф. Весна Андрић (Српско удружење „Ћирилица“, Требиње). Округли сто на тему „Национална самосвијест и ћирилица“, који ће се одржати 6. јуна, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, организују: Епархија будимљанско-никшићка, Црногорско-руски културни центар – Никшић, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Институт за српску културу и Матица Боке, а планирано је учешће: Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, проф. др Радмила Маројевића, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Милоша Ковачевића, проф. др Михаила Шћепановић,др Васиља Јововића, др Горана Комара, др Будимира Алексића, проф. Веселина Матовића, Жељка Комненовића, проф. Александра Вујовића, мр Милорада Дурутовића.