Света архијерејска Литургија у Ђурђевим Ступовима
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у трећу недјељу по Педесетници, (3. јула) на празник Преподобног Наума Охридског и Архиепископа Методија Патарског Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови
Владици Јоаникију је саслуживало више свештеника и ђакона Епархије будимљанско-никшићке и свештеномонаха Манастира. Вјерном народу, сабраном у Светом богослужењу ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, осврнувши се ријечи данашње јеванђељске поруке: „Иштите најприје Царства Божијега и правде Његове, а све остало ће вам се дати“. Да бисмо искали Царство Божије треба непрестано да ширимо хоризонте свог духовног вида, да се усавршавамо у вјери, да се молимо Богу, извршавамо заповијести Божије и идемо према Божанском позиву.
“Свети Оци кажу да је духовни вид, прије свега, вјера, а по овоме што читамо у данашњем Јеванђељу могло би се рећи да није само вјера, него и све оно што припада човјековом духовном бићу, али је основа свему вјера. Тамо гдје је отворен духовни вид, а то је прије свега вјера, онда је свијетло цијело човјеково биће и ум, и осјећање и воља, чак и тијело човјечије, као што Господ каже биће свијетло. Оно, само по себи није ни тамно, ни свијетло, али јесте, на жалост, трулежно.“
“Међутим, да ли ће оно бити свијетло или тамно зависи од нашег духовног живота, јер се из духа и душе све преноси и на тијело. Човјек је цјеловито биће, састављено из душе и тијела, способно биће да прими Духа Светог, али и душа и тијело имају ту способност. Светост се преноси преко душе на тијело и зато цјеливамо свете Мошти, цјеливамо тијело Светитеља које је освештано, јер је то тијело светог човјека, свете душе чија се светост пренијела и на тијело и сачувала га нетрулежним“, бесједио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Он је истакао да су духовни потенцијали човјекови, прије свега вјера, а затим ум, воља и осјећање као драго камење које има свјетлост, а како то драго камење пуну и праву свјетлост добија тек на свјетлости дана, тако и таленти људски праву свјетлост добијају када их обасја Божија свјетлост.
“Све то нам је некако јасније, лакше нам је појмити, јер је сунчева свјетлост символ вјечне Божије свјетлости нестворене. Дакле, као што онај драги камен покаже сву своју љепоту и своју унутрашњу свјетлост на свјетлости сунчевој, тако и они таленти које човјек има у свом духовном бићу када их открије, када их обасја Божија свјетлост, када привуче Божију свјетлост онда они засијају како ваља. Али, да би засијали како ваља треба на њима много да радимо. Они нијесу нешто статично, на вјери се мора стално и стално радити, морамо се молити Богу, морамо се трудити да извршавамо заповијести Божије, морамо ићи према Божанском позиву онако као што Господ каже на крају данашњег јеванђеља: “Иштите Царство Небеско и правду Његову, а остало ће вам се све додати.“
Бриге о свему ономе што нам треба у свакодневном животу врло често, према ријечима Преосвећеног Владике, потисну ону исконску бригу коју треба да бринемо, а то је брига о својој души.
“Човјек се брине шта ће јести, шта ће пити, како ће дјецу отхранити, школовати и тако даље. Сви то бринемо, али треба, прије свега, да се поучимо из Светог Писма, трудећи се, наравно, за све оно што треба за наш свакодневни живот, да се бринемо о својој души. Тако ћемо постати способни да бринемо и о ближњима својим, а Господ ће нам дати снаге, љубави и преданости да творимо заповијести Божије и да видимо да је брига за ближње пут спасења.“
“Наравно и да се ослободимо и сувишне бриге о себи, као што смо чули у данашњем Јеванђељу и да се ослонимо, прије свега, на Бога, на милост Божију, на помоћ и силу Божију, која укрепљује наше тјелесне немоћи. Као што они таленти које човјек има не могу да засијају правом и пуном свјетлошћу док их не обасја свјетлост Божија, тако и ми, браћо и сестре, у овом животу не можемо учинити ништа добро за себе, а ни за ближње своје без помоћи Божије. Да се, дакле, на Бога ослонимо, да се у Бога поуздамо, да гредемо оном позиву исконском, Божијем позиву: „Иштите најприје Царство Небеско и правду Његову, а остало ће вам се све додати“, закључио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
