Недјеља у Бијелом Пољу

У цркви Светих апостола Петра и Павла у неђељу Литургију је у недјељу 2. јуна 2019. служио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић. Он је у бесједи послије причешћа казао да му је велика част што је свету Литургију служио у овом древном храму.

Недјеља у Бијелом Пољу

“Велика ми је радост и благослов да служим у овом храму. И овај храм је свједок истине и правде Божије, ријечи коју слушамо сваке недјеље и празника.  Ево смо данас слушали причу о слијепцу,  и о томе како му је Господ отворио очи. У суштини ова прича је сама протумачена. Сами Господ је, када су га ученици питали ко сагријеши,  он или родитељи његови, одговорио да није такав због грехова. И обично ми људи по својој слабости, када видимо, да нешто није добро да неко има неку болест, или када се неком догоди нешто што није уобичајено у нашем животу, по некој својој људској слабости, одмах наш ум и разум оде на то да је то некаква казна од Бога. А управо, сигурно је  Господ некада и нас кара и хоће кроз казне да нас приведе себи и вјечном животу, али не мора све оно што нас задеси да бива због казне Божје, него оно што и сам Господ данас у Јеванђељу говори: “Не сагријешише ни родитељи његови, па се он роди тако како се родио, него да се на њему прослави име Божије”. И заиста свети Николај је дивно записао: када би човјек био чист онако рајски како га је Господ створио, каже, када изиђе преко прага својих врата свему би се дивио и чудио, и славио Бога, и када би угледао сваки камен, дрво, цвијет.

Јер заиста је то чудо Божије и велики благослов Божији. И ми данас обремењени разним бригама и греховима, чекамо неко чудо да се догоди, да бисмо по неком нашем просуђивању рекли ето десило се због овога или онога. А Господ је онај који свакога дана твори чуда, свако јутро када устанемо, то је чудо, сваку ноћ када замркнемо, и то је чудо Божије, а да не кажемо колико је чудо Божије на светој Литургији када се од хљеба и вина причешћујемо самим Тијелом и Kрвљу Христовом. Зар овај храм који овдје свједочи самога Христа Васкрслога, толико вјекова, зар и он није само чудо Божије. Зар управо ово мјесто, када је кнез Мирослав сатворио овај благословени храм, није прогледало са оба ока.  Зар Господ онда није учинио чудо и дао нам свједочанство да вјерујемо да оно што су свети преци наши радили, да су то радили у славу Божију и управо да би кроз свети храм и ми прогледали. Није овдје у овој светој причи ријеч само о физичком сљепилу. Обично смо ми духовно слијепи, па у нашим срцима не можемо да видимо и да сагледамо оне дубље тајне које нам Господ даје, него понекад по својој слабости људској гледамо неке површне ствари а оне суштинске и битне често прођу поред нас. Па ево чудо је и овај пирг, без којег је храм био годинама. Па и то је чудо Божје, да се у ваше вријеме подигао други, па вас сада и ова два пирга позивају да се заједно са  земље успињемо ка небу. Управо храм Божји јесте чудо Божје које нас увијек подсјећа да је Господ ту, и он нас сваке недјеље и празника зове. И оно звоно кад звони не звони оно за џабе, већ да га физички чујемо, да оставимо послове на сат или два, да одемо у храм Божји, да се сретнемо са Богом, и да духовно прогледамо, да у срцу нашем Господ учини чудо. А нема већег чуда од ове љубави са којом се срећемо једни са другима, да кажемо - помаже Бог једни другима, да се причешћујемо, узмемо нафору да понесемо благослов у дом свој, да би читаву следећу недјељу могли да радимо са благословом и у њиви, на послу, да гајимо и чувамо дјецу и старе, и све оно што нам је Бог дао у нашим животима. И да благодаримо Богу за све што нам је дао, а не да, ако нам наиђу било какве тешкоће да мислимо да је то казна Божја. Управо Господ нам даје онакав крст какав нама треба, да би се кроз њега спасили и посвједочили да вјерујемо у Васкрслог Христа,  и да би кроз тај крст и тешкоћу прогледало и срце наше. А када прогледа срце човјечије, онда прогледају и очи наше, у оном правом смислу, и онда је наше срце радионица чуда, јер у срцу се дешавају највећа чуда. Ако у срцу гајимо љубав онда све што радимо, и дјела љубави, онда је све то чудо Божије које нам Господ даје преко своје љубави и преко своје Христоваскрсне жртве“, бесједио је о. Обрен.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva