Свака ријеч у Јеванђељу јесте пут, истина и живот

Литургију у цркви светих апостола Петра и Павла у пету недјељу по Духовима је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић.

Бесједећи о Јеванђељу о. Дарко је казао оно показује и опомиње сваког од нас.

"И немојмо  да будемо брзи да кажемо како се не односи на нас, него добро испитујмо себе,  свој живот и поредимо га са Јеванђељем. И свака ријеч у Јеванђељу јесте пут, истина и живот. Пут којим треба да ходимо, истину коју треба да свједочимо и живимо и живот којем треба да следујемо, да би се вратили тамо гдје припадамо- у рајска насеља Оца нашег небеског."

Свака ријеч у Јеванђељу јесте пут, истина и живот

"Одлучили људи да заћуте, да не свједоче Бога и славу његову. Постали људи сумњичави осим кад их притисне невоља и мука. Онда знају да завапе: Господе вјерујем и помози. Међутим, не знају људи и забораве ријечи Христове, “ако заћути човјек, ако дјеца заћуте, и камен ће проговорити”. И кад год је човјек заћутао и престао да свједочи славу Божју проговорили су небо, земља, и све што нас окружују ликује и слави Бога."

"Једино човјек често заборавља ко је, одакле и куда иде. Данашње Јеванђеље нас опомиње на то, када су чак и Апостоли који су ишли за Христом, често сумњали и остављали Христа. Христос их води у крајеве Гаргесинске, и каже наилазе на два бјесомучна, која су потпуно  била посједнута ђаволом. Каже, толико страшна да нико није могао проћи тим путем од страха од њих. Ослабила вјера  човјекова, изгубили људи Бога па се ђаво настанио у њима и почео да влада њима. И Апостоли и они који су ишли за Христом, иако су прије тога гледали безбројна чуда, стално се изнова и изнова појављивала њихова сумња, као што је , на жалост, тако и код нас. Иако стојимо у храму на молитви, стално се преиспутујемо, зашто се десило ово, зашто се десило ономе, зашто болест.. , умјесто да следујемо Христу. Да би Христос опоменуо прије свега Апостоле и све који су му следовали, а онда и све нас, он прилази овој двојици бјесомучних. И у тренутку када је заћутао човјек не славећи Бога, демони су почели да славе Бога, јер из оних људи узвикнуше: - Шта је теби до нас, Исусе, Сине Божији, зар си дошао прије времена да нас мучиш. Ђаволи су познали и прославили Бога, а људи сес стиде, устручавају и ћуте. И данас, када негдје видимо цркву, или гробље или крст, ми се устручавамо због других људи да се прекрстимо,  име Божје поменемо. Па чак и ако нас стигне нека невоља, гледамо да нас неко не види да се прекрстимо. У храму, када идемо, на жалост, често размишљамо  “а шта ако нас виде тамо..”. А онда када немамо храбрости, онда оптужујемо друге, па кажемо, кад видим ко све иде тамо.. . Можемо ми преварити и слагати једни друге, али како преварити оног који нам је дао дисање, живот и дјецу и дом и све нас. Колико је Господ силан види се из овог Јеванђеља. И демони га моле: Господе, немој нас прогнати у бездан, него нас пусти у ове свиње. У близини је пасло стадо са више од 2 000 свиња, и рече им Господ: Идите, и одоше у свиње. И навали, каже, крдо сво у море и утопи се. Портчаше свинари и јавише људима шта се десило, и сви видјеше шта се десило. Видјеше два човјека који су до јуче били растрзани од ђавола како клече пред Христом потпуно здрави и разумни. И умјесто да се обрадују, и заједно падну пред кољена Господа што им је исцијелио два брата и суграђанина и ослободио страшних мука, они тражише од Христа да оде од њих. И оде Христ од њих. И Христос је извојевао побједу равну васкрсењу, или можда и већу. Јер васкрснути мртвога треба само његову душу вратити у тијело, а овдје је ђаво био потпуно запосјео душу. Требало је најприје изгнати демоне и очисити душу, и очишћену је вратити човјеку. И то је Господ показао да може и хоће”, бесједио је о. Дарко."

 

Radio Svetigora  Srpska pravoslavna crkva  svevidjebaner.png