Светосавска академија у Рожајама

У организацији Епархије будимљанско-никшиће и Црквене општине Рожаје, у четвртак 31. јануара 2019, одржана је свечана Светосавска академија.  

Светосавска академија у Рожајама

Сабрање у славу Светог оца нашег Саве, у препуној сали рожајског Центру за културу, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући свечаност и велики јубилеј – 8 вјекова од оснивања самосталне Српске Православне Цркве.

Владика је поздравио бројну публику, свештенство, монаштво, учеснике програма и госте свечане академије: Ејупа Нурковића, предсједника Општине Рожаје, предсједнике Општине и СО Беране Драгослава Шћекића и Новицу Обрадовића, те представнике друштвено-политичког живота Црне Горе.

Преосвећени Епископ је подсјетио да је Свети Сава 1219. примио хиротонију и постао архиепископ српских и приморских земаља са овлашћењима да оснује помијесну Цркву у српским земљама.

„Основао је осам епископија и придружио им три већ постојеће, тако да је самостална Жичка архиепископија тог времена имала, свега, 11 епископија. Из њих се до данас разгранало 38, можда највећи број у досадашњој историји са тенденцијом да се оне још умножавају. Једна од њих, светосавских је и наша будимљанска Епископија којој је Свети Сава одредио сједиште у манастиру Ђурђеви Ступови, задужбини великог жупана Првослава, његовог брата од стрица“.

„Велика је то историја, али је велико и Савино дјело на књижевном, културном, просветном, законодавном плану, његов допринос градњи и украшавању светих храмова Божјих, оној љепоти којој се и данас дивимо, љепоти манастира Хиландара, Студенице, Жиче и осталих из тог времена. Свети Сава је поставио највећи стандард и важно је имати у виду, увијек, да нас је Свети Сава својим дјелом и својом мудрошћу увео у заједницу осталих православних и хришћанских народа Европе и свијета тог времена са пуним достојанством“, казао је Владика.

Он је истакао да се дјело оснивања самосталне Цркве, чији јубилеј прослављамо, може посматрати уобичајено, као резултат, сплет историјских околности, које су подејствовале и погодовале за оснивање самосталне архиепископије. Ипак, по Владикиним ријечима, много је важније ко је кључна личност тог догађаја.

„Свети Сава светогорац, Духом Божјим надахнут, Светитељ коме се задивила и Света Гора Атонска, који је имао такве врлине и способности да мири завађену браћу, да мири своју државу са осталим државама и народима, да друге народе помаже и подстиче, да сједињује и превазилази границе и разна ограничења. То је била личност васељенских размјера и, свакако, јесте највећи српски светитељ и непревазиђен, али је и васељенски. Због тога је он и данас нама извор надахнућа, инспирације за све оно што радимо и предузимамо, његово дјело и данас има такву актуелност да није застарјело, него је и данас модерно“.

„Личности које су се дотакле Божанске вјечности, иако су живјеле прије нас, оне никад не остају иза нас, него су увијек пред нама, они су руководитељи, предводитељи наши, увијек савремени. Наш небески застуник Свети Сава је таква личност и кроз ове светосавске свечаности и кроз све друго што има ознаку његовог имена, осјећамо његово благодатно присуство, светитељско дјеловање“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Светосавску бесједу изговорио је свештеник др Вукашин Милићевић, предавач на Православном Богословском Факултету београдског Универзитета.

„Веома је тешко говорити о човеку о којем је тако много већ речено. Веома је тешко говорити њему у част, поготово када знамо ко је све о њему говорио и писао. Можда је зато боље ослушкивати шта то он нама има да каже и то не толико речима колико животом, животом којим живи, већ, вековима, развејан и свуда присутан у нама, у тишини, упркос двострукој смрти и безбројним прогонима. Рекох у нама, у тишини. Испоставља се да је Сава неизмерно присутнији у нама када ћутимо“, навео је свештеник Милићевић.
Тишина Савиног гласа, додао је о. Вукашин, у деценијама буке за нама никако се није могла чути.

„Вешали су и скидали његове слике, славили и проклињали његово име, а он све то време као да је само ћутао. И то његово ћутање је било суд, баш као што је и данас, нарочито, у години када славимо осамстоти јубилеј његовог животног дела - аутокефалности наше помесне Цркве. И данас нас Савина тишина пита знамо ли шта и зашто славимо, знамо ли ко смо. Најпре, славимо дар, архиепископија српских и приморских земаља је тај дар. Можемо рећи да нам је Сава, на известан начин, даровао духовну слободу, али је важно истаћи, не слободу од некога или нечега, ничији робови у том смисли нисмо ми били. Даровао нам је слободу за векове који ће доћи, за векове који су нам показали и показују да човека, ако му је Небо слободно ништа на земљи не може поробити“, поручио је, између осталог, у својој бесједи свештеник др Вукашин Милићевић.

У оквиру свечане академије изведен је културно-умјетнички програм.  Наступили су: вокално-инструментални ансамбл „Ступови“, хор „Свети Никола“ из Бијелог Поља, ученик Миро Магделинић, рецитатор. Програм је водила Невена Радојевић.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva