У сусрет празнику нашег духовног Оца Светог Саве
Из штампе је изишао “Светосавски зборник 1 (2011)“, Годишњак за светосавску културу у Црној Гори, који, с благословом Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, издају Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
Зборник отвара текст проф. др Богољуба Шијаковића, приређивача, под називом “О Светом Сави и Светосављу“, којим се, још једном, сагледава значај личности Светог Саве. По мишљењу др Шијаковића, у читавој културној историји српског народа не постоји личност самјерљива са Растком Немањићем, кнезом Хумске области, који је постао светогорски монах, потом архиепископ Сава, државник и законодавац, ходочасник и дипломата, светитељ и просвјетитељ, писац и учитељ. Овим уводником назначена је и потреба за покретањем поменуте периодике, којом ће се, превасходно, документовати Светосавске академије у Црној Гори, а што је, како наводи Шијаковић, дио наше обавезе према Светом Сави.
Први дио “Светосавског Зборника“, насловљен са “Свети Сава – Живо предање“, садржи увијек актуелну и вишеструко значајну Бесједу о правој вјери Светог Саве и стихове пјесме, коју је “темељу српске књиге и просвјете“ Светом Сави 1912. године, посветио краљ Никола I Петровић Његош.
Текстови о прослављању Светог Саве код Срба кроз историју, нарочито у Црној Гори, сабрани су у рубрици “О култу и прослављању Светог Саве у Црној Гори“. Ријеч је о написима Љубомира Дурковића Јакшића (“О почецима Светосавске прославе у школи“), Јована Бојовића (“Мисао Светог Саве у Црној Гори“), Предрага Вукића (“Прослава Светог Саве на Цетињу (1856-1916) и о култу Светог Симеона у Црној Гори“), Свештеномученика Јоаникија Липовца (“Култ Светог Саве у Боки Которској“), Петра Шеровића и Бранислава Марковића, који су важни као свједочанство времена. Осим црквено-духовног контекста, они преносе и слику ширих друштвених збивања. Из новијег времена заступљени су радови, чији су аутори презвитер Петар Петровић, те др Жарко Лековић.
Дио Зборника под називом “Обнова Светосавских академија у Црној Гори 1992-2010“, обухвата неколико изабраних бесједа са Светосавских академија одржаних посљедњих деценија у Црној Гори: “Светионик словенског југа – Свети Сава и Црна Гора“ Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, изговорена у Подгорици 1992. године, “Вјечити спомен Светог Саве“ Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, казана у Подгорици 1995. године, “Свети Сава или О незаслуженом дару“ проф. др Богољуба Шијаковића, прочитана на Светосавској академији у Подгорици 1997. године, “Црна Гора је очевина Светог Саве“ академика Матије Бећковића из 2001. године, “Укрепи децу моју у благоверности“ Епископа нишког Г. Јована из 2005. године и “Светосавско слово своме роду“ министра спољних послова Србије Вука Јеремића са бјелопољске академије, одржане 2010. године.
Централни дио годишњака чини рубрика “Светосавске свечаности у Црној Гори 2011“, која на једном мјесту даје преглед свих светковина уприличених у славу Светог Саве прошле године у Црној Гори. Уз сажету информацију о свакој академији појединачно, а које су организоване у Андријевици, Бару, Беранама, Бијелом Пољу, Будви, Даниловграду, Дужима код Шавника, Жабљаку, Колашину, Котору, Мојковцу, Никшићу, Плаву, Плужинама, Пљевљима, Подгорици, Страшевини код Никшића и Улцињу, Зборник доноси и Светосавске бесједе прошлогодишњих бесједничара: архимандрита Луке Анића (“Свети Сава – темељ нашег сазнања“), проф. др Јована Делића (“О, двојице, Богом изабрана“), Миомира-Белог Ковачевића (“Светосавље – најтрајнија веза са Богом“), Ранка Јововића (“Запис о Светом Сави“), др Жарка Лековића (“Свети Сава – централна личност српске историје“), Епископа Јоаникија (“Свети Сава – свјетилник васељене“), Милутина Мићовића (“Високо и низоко“), прот. Гојка Перовића (“Свети Сава Српски“), Митрополита Амфилохија (“Свети Сава – велики васељенски човјек“), Слободана Ракитића (“Слово о Светом Сави“), Анике Сковран (“Свети Сава у Котору“), Душке Станишић (“Благословена просвета Светог Саве“), прот. Љубивоја Стојановића (“Светосавље је наше јуче, данас и сутра“), јеромонаха Лазара Стојковића (“Савиндан – дан поновног враћања“), Радомира Уљаревића (“Светосавска свјетлост“) и свештеника Мирчете Шљиванчанина (“Свети Сава – учитељ праве вјере и живота“).
Дио свог садржаја Зборник је посветио и теми “Свети Сава и Светосавље у огледалу науке“, која чини посљедњи дио годишњака. У одјељку су, с разлогом, заступљени радови Васа Ј. Ивошевића (“Његош и Светосавље“) и др Радосава – Јагоша Вешовића (“Св. Саво и морално изграђивање нашег народа“). Поменути текстови, мишљења је приређивач “Светосавског зборника“ др Богољуб Шијаковић, су од значаја, не само ради подсјећања на двојицу ових угледних аутора, „него и због подстицања на писање научних расправа и огледа, као и објављивање разноврсне грађе, архивске и истраживачке, о значају и присуству Светог Саве, посебно у нашем народу у Црној Гори“.
