Својим животом хришћани свједоче Царство Божије
Света Литургија служена је на празник Светог мученика Агатоника у недјељу, 4. септембра у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу
Литургијом је началствовао јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник уз саслужење протосинђела Никифора Миловића, секретара епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке и ђакона Остоје Кнежевића.
Након читања Светог Јеванђеља вјерном народу се обратио свештеник Слободан Јокић, осврнувши се на заповијести Божије које су наведене у данашњем Јеванђељу, а са којима вјерујући човјек у свом хришћанском животу може да се успиње ка задобијању Царства небеског.
“Наш нови живот, наше ново рођење у Духу истине, наше усиновљење започиње крштењем у име Оца и Сина и Светог Духа. Крштењем почиње залог нашег вјечног живота и због тога је крштење неопходно за улазак у заједницу са Богом, у заједницу крштених, у Цркву Божију“, казао је отац Слободан.
Он је додао, да наш хришћански живот треба да буде узвишен, јер хришћани имају привилегију, моћ и част да своји животом свједоче улазак у вјечно и непропадљиво Царство Божије. Осврћући се на десет Божијих заповијести, које је Господ сажео у двије новозавјетне, свештеник Јокић је рекао да се свака од датих нам заповијести односи на другога, прије свега на Господа и на то да најприје Њега “љубимо свим срцем својим“, а потом и ближње наше. Следујући заповијести на путу смо да задобијемо живот вјечни.
“Једна од њих каже: Не убиј! Ко си ти да одузмеш човјеку живот који је Бог створио? И за сваку “изговорену“ ријеч мораћеш да одговараш на Страшном суду, а тек за одузети људски живот? Људима треба да помажемо, као што је онај Самарићанин прибјегао да помогне човјеку са којим је био у завади, излијечио га и трудио се око њега док није оздравио“, рекао је јереј Слободан Јокић, а потом додао:
“Не чини прељубе каже још једна заповијест Божија, а нарочито данас људи једноставно и лако чине прељубу, не размишљајући, на жалост, да је много љепше сачувати брачну заједницу из које извире љубав и топлина и преноси се на читаву Цркву. Свако тијело је храм Духа Светог, како каже апостол Павле, а ко се споји са блудницом онда је једно са блудницом и он скрнави храм Духа Светога. Брак је велика Света тајна, коју Апостол, пореди са Црквом Божијом и због тога треба да се трудимо да чувамо светињу брака, јер тако чувамо светињу Божију, чувамо своје породице, своје домове и добијамо Божији благослов“, нагласио је отац Слободан.
Он је, осврћући се на Божију заповијест о лажном свједочењу, истакао да треба бити пажљив са изговореним ријечима, јер и са једном ријечју ми можемо повриједити нашу браћу и сестре, а таквим свједочењем постајемо ситни људи, мали и ништавни.
“Брату који гријеши треба помоћи; љепше је и опоменути га више пута, па ако ни тада не престане са својим гријеховима, о томе треба поразговарати у Цркви. Тако се поступа према ближњима. Покушати му помоћи да побиједи свој гријех, јер смо сви грешни, а нема гријеха који није побједив, који се не може опростити, само ако се искрено покајемо и почнемо да живимо новим животом.“
“Поштујте своје родитеље, пазите их, чувајте, а ако су се упокојили молите се Богу за њих. Заједница оца и мајке са својом дјецом никада не престаје. Ни овдје, а ни са смрћу, него се наставља у животу вјечном. Молимо се, помињемо и сјећамо их се, јер желимо да опет будемо заједно, а наше молитве упућене Господу управо то свједоче, да они за нас и сада живе, постоје и да не иду у заборав. Ако их упокојене заборавимо овдје, у овом животу, заборавиће и нас наша дјеца. Како онда да будемо уписани у ону Вјечну књигу гдје нема заборава, у Књигу вјечног живота.“
“И они који у овом животу имају материјалне повластице и веће могућности од осталих, моћи ће да уђу у Царство Божије ако то богатство задобијају на частан и поштен начин, ако га тако и троше, помажу сиротињу, помажу своју Цркву своју, помажу које знају и које не знају, рекао је отац Слободан, завршавајући своју бесједу ријечима:
“Чини нам се да је тешка свака од ових заповијести, али нијесу неоствариве и у томе је љепота хришћанског живота – да уложимо мали труд, ради добијања велике награде – вјечног живота у царству Божијем, гдје неће бити ни лажи, ни преваре, ни прељубе, него само Љубав и приношење Господу “Твоје од Твојих“.
