Наше тијело има достојанство да буде сасуд и стан благодати Божије
Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, храмовна слава цркве Светог Спаса у Драговољићима надомак Никшића, прослављен је литургијским сабрањем у овој древној светињи, једној од најстаријих на нашим просторима.
Литургију у цркви посвећеној Вазнесењу Господњем служили су протојереј-ставрофор Алекса Павловић и јереј Миодраг Тодоровић, надлежни парох. Сабраним вјерницима се, након читања Светог Јеванђеља, пригодном бесједом обратио свештеник Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, честитајући Вазнесење Господње и Свете Кирила и Методија, два велика и дивна празника наше Свете Цркве Православне.
“Васкрснувши у трећи дан послије распећа, Господ Исус Христос је исказао своју велику љубав и жртву, да би показао да наше греховно тијело није дато да пропадне, јер човјеку ништа није дато да пропадне, него да буде вјечно. Зато се у Четрдесети дан послије васкрсења вазнио на Небеса у тијелу, показавши да наше тијело има достојанство да буде сасуд Светог Духа, да буде сасуд и стан благодати Божије. На тај начин потврдило се све оно што је Господ обећао, потврдило се да оне заповијести, које су нам дате у Старом Завјету, имају испуњење и смисао како би се испунио закон Божији, и како бисмо ми људи били спремни и приправљени за живот вјечни. У томе је суштина великог празника Вазнесења – да покаже да је човјек душом, духом и тијелом непоновљива личност и да има достојанство, само ако се у њему и кроз њега пројављује Божија благодат“, рекао је отац Миодраг.
Он је истакао да је велики Божији благослов што се уз празник Вазнесења Господњег на овај дан прослављају и Свети равноапостолни просветитељи и учитељи Кирило и Методије, на чијим личностима се заснива наша култура и писменост. А наша писменост, према ријечима јереја Тодоровића, проистекла је из Јеванђеља и хришћанства.
“Као што видимо на овим фрескама овдје у овој цркви, свуда је Ћирилово писмо, као и на оним у Студеници, Сопоћанима, Пећкој Патријаршији, Дечанима, Милешеви, Морачи, Пивском манастиру. Свуда је Ћирилово писмо, које је препознатљиво. Ћириловим писмом се потписао и Владика Данило на једном Јеванђељу, њим је писан и „Горски вијенац“, Свети Петар Цетињски је своје посланице писао тим писмом, Марко Миљанов такође. Ћириловим писмом је написан “Октоих“, „Мирослављево јеванђеље“ и, заиста, у нашој култури и нашој писмености не постоји ништа што није написано на том писму“.
“И данас смо међу културним народима свијета препознатљиви, управо, по ћирило-методијевском насљеђу. Све оно наше оригинално што имамо да покажемо и са чим можемо да се похвалимо, кроз шта спознајемо ко смо и око чега се можемо сабирати, јесте то ћирило-методијевско насљеђе, произишло из богате основе цјелокупног хришћанства, које је оплеменило и христијанизовало стари свијет. И, заиста, да све то није од Бога дошло давно би се покварило и давно би нестало да није утврђено на оном камену кога нико не може превалити и обурдати. Ми данас свједоци смо тога да културни народи са нама комуницирају преко оних творевина и богатства, створених на тим и таквим темељима. То наше насљеђе није изгубило на актуелности, нити је застарјело, него је увијек савремено, јер је свевремено и изнад времена“, бесједио је свештеник Миодраг Тодоровић.
Литија вјерног народа у којој је било и дјеце, опходила је цркву уз читање Светог јеванђеља. Славски колач је освештан и преломљен испред конака цркве Светог Спаса. Сабраним мјештанима храмовну славу честитао је јеромонах Јефтимије (Шкулетић), игуман Пивског манастира. Домаћини овогодишњег славља били су Зоран и Владимир Симовић. Дио славског колача од њих су преузели Владан и Дејан Кнежевић, који ће бити домаћини славе идуће године.
