Сахрањени земни остаци монахиње Агније, игуманије манастира Шудикова
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у четвртак, 31. маја, уз саслужење бројног свештенства и монаштва, Свету заупокојену Литургију у манастиру Шудикова, гдје је, након одслуженог опијела, сахрањена монахиња Агнија, игуманија ове светиње.
Преосвећеном Епископу је саслуживао велики број свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Литургијском сабрању, служеном за упокојење душе новопрестављене слушкиње Божије монахиње Агније, присуствовали су чланови њене уже породице, бројно монаштво из Црне Горе и Србије, пријатељи манастира Шудикова и мати игуманије, као и вјерни народ беранског краја, гдје је мати Агнија, као прва игуманија ове обновљене светиње, живјела посљедњих петнаестак година.
Током заупокојене Литургије, у којој су се окупљени причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове, пригодном бесједом обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Потом је Преосвећени Епископ одслужио опијело, а у надгробној бесједи он је говорио о животу мати Агније, подсјетивши на поријекло породице Вуловић, која потиче из дурмиторског краја, тачније из мјеста Бијела у којем је древна задужбина Светог Јована Владимира. Вуловићи су прије Карађорђевог устанка одселили уз Дрину, један њен дио настанио са десне обале ријеке, а други отишао у Семберију.
“Сестра Агнија потиче од честитих родитеља, мудрог Владимира и честите Миланке који су изродили петоро дјеце. Примила је лијепо васпитање, школовала се са осталом својом браћом и сестрама, одрастајући у лијепој и поштеној породици. Градила је и земаљску каријеру све док јој Господ, у одређеном моменту, није ставио у срце добру мисао да свој живот заврши као монахиња, да крене путем Христовим и остатке својих земаљских дана посвети служби Богу и својој Светој Цркви“, рекао је Владика Јоаникије.
Он је додао да је мати Агнија на тај пут кренула без нарочитих припрема, а Бог је у њеном срцу нашао добру вољу и пуно духовне силе да „узме крст и пође путем Христовим, путем који је пут страдања, а истовремено и пут славе Божије“.
“Дошавши у ово мјесто, за које раније није чула, и нашавши згариште овдје, јер манастир Шудикова је сагорио огњем, који су Турци поджегли 1738. године, њу је светиња и жртва манастира привукла и она је, ако је то могуће рећи, својим духовним очима, које јој је Господ отворио на овом светом мјесту, сагледала и ону стару славу Шудикове, али и будућу љепоту обновљене светиње. Затражила је благослов, а ми смо били сигурни да је она спремна да тај благослов прими и да крене да обнавља манастир Шудикову“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Сестра Агнија се није штедјела да са народом беранскога краја, а нарочито са мјештанима села Будимље, ово мјесто најприје очисти голим рукама како би испод рушевина и згаришта заблистали стари темељи. Народ се обрадовао обнови и, увидјевши њену преданост овом великом подвигу и осјетивши њено гостопримство, љубав и спремност да за свакога нађе лијепу ријеч, утјеху, разумијевање и духовну поуку, свим срцем је подржао мати Агнију. Због те њене жртве Бог је дао да се касније у обнову укључи и Мило Ђурашковић, мјештанин који се на исти начин потрудио да се ова светиња обнови, изгради, уљепша, украси и освешта, нагласио је Његово Преосвештенство Г. Јоаникије, додајући:
“И ево, хвала Богу, заблистао је новом љепотом овај древни немањићки манастир, а са његовом обновом обнављао се и народ, а и радовала се душа мати Агније. Сваки камен који је овдје уграђен она је окадила тамјаном и својим молитвама, понекад и својим сузама, које је мало ко видио, и цијелу себе уградила у темеље ове светиње. Зато ће она бити уписана у историју овог Манастира заједно са древним оцима, игуманима, монасима, књижевницима који су овдје живјели, стварали и Богу се молили. Данас она креће да се сретне са њима и да се придружи великом свијетлом јату оних који су наставили да служе пред престолом Божијим, јер се и њиховим молитвама ова светиња обнављала, а она духовна снага коју је имала мати Агнија била је, заправо, плод њихових молитава, њихове жртве и суза“.
Тешку, дуготрајну и неизљечиву болест носила је са благодарношћу Богу, примивши, као из руке Божије, тај крст да би се, трпећи муке, уподобила Господу Христу Који је на крсту пострадао за све нас, казао је, опраштајући се од монахиње Агније, Преосвећени Владика.
“Поред њених великих заслуга за обнову ове светиње, лијеп траг оставила је и у манастиру Христовог Преображења на Сомини, планини коју је много вољела и та светиња, рекло би се продужила јој је неколико мјесеци живота. Важно је рећи да је на достојанствен начин носила своју тешку болест и што је напативши се, како народ каже Исусових мука, припремила своју душу да из овога свијета узлети, без икакве препреке, у наручје Божије. Била је свјесна да је кроз муке, које је попустио на њу, Господ припрема за будућу награду и за вијенац, који јој је невидљиво плео још у овом животу. Зато у овом моменту који је тужан, ми се осјећамо и врло свечано и радујемо се због њеног подвига и због тога што је, као Божији праведник, завршила свој земаљски живот и да ће је Господ, надамо се, овјенчати вијенцем славе. Помолисмо се Богу за њену душу са сузама, али се надамо да ће се те сузе претворити у радост и да ће све оно што је чинила овдје трудећи се, молећи се Богу бити добар темељ за живот ове светиње и да ће њен примјер ношења крста бити добар углед за све оне који иду путем службе Божије“, казао је у бесједи Његово Преосвештенство.
Епископ Јоаникије је захвалио љекарима и медицинском особљу из Берана, мачванске Митровице, Шапца, Лознице, Богатића који су помагали мати Агнији током њене болести, као и пријатељима манастира Шудикова и игуманије мати Агније, те сестрама монахињама и монаштву манастира Ђурђеви Ступови, чијом пажњом и љубављу је била окружена и причешћивала до пред сам крај њеног живота.
