Покров Пресвете Богородице све нас закриљује

И знајте, браћо и сестре, да у овом страдању данас има и нашег удјела, и да се морамо запитати шта смо, ко смо и гдје смо, колико смо заиста на служби Богу и Пресветој Богородици, колико достојно примамо тај благослов а видимо са друге стране, колико Бог истински излива љубави на нас, колико нас сваког дана чека да се обратимо на прави пут покајања и спасења

Честитајући празник Покрова значајан великог празника Покрова Пресвете Богородице, послије одслужене Литургије у цкрви светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, јереј Никола Скопљак је казао да је тај дан празник свих нас, дан наше славе, помоћи и заштите.

“ Ако гледамо духовним очима и дан нашега спасења. Знамо да овај празник установљен још у десетом вијеку када се у Цариграду, током једног свеноћног бденика у јутарњим часовима појавила Пресвета Богородица, држећи у рукама омофор и закриљујући њиме народ, који је узносио молитве Богу и Богородици. Ту је био присутан и Јуродиви Андреј, који је погледао ту слику и питао затим свог ученика да ли и он види исто. Он му је одговорио да види, и од тада све до дана данашњег славимо и празнујемо тај дивни празник. То је величанствени дан јер сви ми сабрани у цркви и на молитви божјој, видимо очима вјере оно што је видио Јуродиви Андреј, а то јесте да када год призивамо помоћ Божју у мајку Богородицу она је истинка наша заштита и истинска помоћница, која бди над сваким од нас закриљујући нас покровом својим. И она сама узноси молитве за нас грешне и недостојне пред славом Царства Божјега. Када епископ рукополаже свештеника онда изговара ријеч “достојан”, а онда сав народ понавља ту ријеч. Управо та ријеч значи да свештеник читавог свог живота буде достојан те свештеничке службе која му је повјерена од Цркве Божје, да се труди да својим животом буде честит човјек, а онда да и сви ми овдје сабрани, који смо примили свету тајну крштења у православној вјери, постајемо достојни ношења Крста Христовога. А он тражи да га носимо честито, да будемо такви људи овдје на земљи, да дамо све од себе како би били истински Хришћани, па ће се увијек ту наћи и Бог, и Пресвета Богородица, и сви Свети из рода хришћанског, који ће нам помоћи. Видимо и разне примјере, ко год истински приступа Пресветој Богородици, да на истински начин добија помоћ и заштиту. И она је та која исцјељује и надопуњава слабости људске. Ево по промислу Божјем, данас славимо и дивног светитеља Ромама Славопојца, који је живио у десетом вијеку и био ђакон у цркви Свете Софије у Цариграду. Он није имао слуха да пјева, због чега се молио даноноћно Пресветој Богородици да услиши његове молитве како би научио да пјева службу Божију. И једне ноћи у сну му се јави Пресвета Богородица и да му један свитак да поједе, такозвани кондак, што је он учинио. И пробудивши се из сна почео да је поје сваку службу. Толико је дивно појао, толике је дарове имао, да је почео и да пише црквене пјесме у славу Бога, Пресвете Богородице и свих Светих његових угодника. Написао је више од 1000 кондака а његов је и онај чувени који пјевамо на Божићу “Дјева дњес”. И многи су примјери кроз житија и богослужбене књиге о томе колика је помоћ Пресвете Богородице сваком ономе који је призива и истински иште помоћ. Зато нека Господ Бог молитвама Пресвете Богородице заштити и нас грешне на овој земљи, поготову данас, када носимо засигруно велики крст а слаба су нам плећа да га носимо истински и достојно. Али можемо да изнијети ако призивамо у помоћ мајку нашу Пресвету Богородицу, све Свете наше из рода хришћанскога, који су увијек са нама и на помоћи. Али и ми треба да начинимо тај корак и покажемо истинску љубав једни према другима, а онда ће и тај крст бити још благословенији и лакше ћемо поднијети страдања. И знајте, браћо и сестре, да у овом страдању данас има и нашег удјела, и да се морамо запитати шта смо, ко смо и гдје смо, колико смо заиста на служби Богу и Пресветој Богородици, колико достојно примамо тај благослов а видимо са друге стране, колико Бог истински излива љубави на нас, колико нас сваког дана чека да се обратимо на прави пут покајања и спасења. Да је обратимо оном путу који је достојан сваког човјека, због којег је и створен човјек на земљи са једним јединим циљем а то је Царство небеско вјечно гдје обитавају сви свети.
Нека Господ благослови ово наше сабрање, свету Литругију, нека нас Пресвета Богородица заштити својим покровом, а ми да иштемо истинску љубав да нам подаре у све дане живота нашега, јер тако прослављамо Оца, Сина и Светога Духа и Пресвету Богородицу.