Литургија и помен краљу Александру у Ђурђевим Ступовима
На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, у уторак 9. октобра 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Епископу је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије.
Вјерном народу обратио се Епископ Јоаникије, рекавши да Црква Божја данас слави Светог Јована Богослова, апостола љубави, који је имао откривење истине о Светој и Живоносној Тројици и који је учио да онај ко не вјерује да је Исус Христос дошао у тијелу, није од Бога. Тиме је апостол Јован Богослов, нагласио је Владика, на најсавршенији начин исповједио оваплоћење Христово.
„Говорио је, такође, да онај који нема љубави и не љуби ближњега свога, не само да нема заједницу са ближњим, него нема заједницу ни са Богом. Свети апостол Јован Богослов јесте апостол љубави. Написао је Апокалипсис, Откривење у коме је на чудесан, пророчки начин саопштено оно што ће се догађати у историји рода људског до краја свијета и вијека. Тамо су страшне апокалиптичне слике, а на крају је побједа Јагњета Божјег, наступање Царства Небеског и истина како овај свијет постаде Царством Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа“, рекао је Владика Јоаникије.
Нико прије, ни послије Светог Јована Богослова, није дао тако страшне слике догађања у историји рода људског. Једна од најапокалитичнијих слика у нашем народу, у последње вријеме, било је убиства краља, који је ослободио и ујединио свој народ, који је стекао велики углед и пријатељства пред осталим народима у свијету, али и непријатељства, која су се почела полако организовати.
„Наш краљ Александар I Карађорђевић, први краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније краљ Југославије, убијен је у Марсељу 1934. на овај дан, управо на дан Светог Јована Богослова и то јесте апокалиптичка слика, можда не за друге народе, али за наш народ јесте. Бојим се да је, још, нијесмо схватили како ваља“, казао је Преосвештени Епископ.
Српска Црква је краља Александра прозвала мучеником од када је убијен. Владика је указао на то како су наши преци поштовали краља Александра, а посебно како су доживљавали његову мученичку смрт.
„Са непуне 24 године, он је главнокомандујући српске војске у два Балканска рата и побједник у тим ратовима, у којима су Србија и Црна Гора ратовале заједно за ослобођење и уједињење цијелог српског народа, побједник са Куманова, па се говорило, Куманово за Косово, побједник са Брегалнице, а потом са 26 година главнокомандујући српске војске у Првом свјетском рату, јер је, већ, стари ратник краљ Петар I Карађорђевић остарио и препустио команду над војском и управу над државом свом сину, регенту Александру. Он је, такође, побједник из Првог свјетског рата, са непуних 30 година, овјенчан славом“, подсјетио је Владика Јоаникије, наводећи да се у биткама на Церу, Колубари, Кајмакчалану прославио као велики ратник и ослободилац, попут највећих личности из нашег народа.
Додао је да је краљ Александар творац државе, која је била држава и других народа. Ту државу су у почетку прихватили и они који су се против ње борили.
„Али, судбина му је додијелила да сва своја дјела запечати мученичком крвљу. Оно што је остало најтамније и потпуно неистражено, у односу на злочин какав се догодио у Европи, то је његова смрт. Истина је да је он прва жртва фашизма, нацизма и фашистоусташтва код нас и у Европи, а ми то никада нијесмо разумјели, нити рекли како ваља“.
„Они, који су дошли послије, а који се ни по чему не могу мјерити са краљем Александром, хтјели су да заузму његово мјесто, да га потпуно потисну. Прије свега, први онај који се уселио у његов Двор, а кад се уселио у његов Двор ушао је у његову Капелу, која је лијепо осликана, потпуно православно и пуцао у чело Сведржитеља у куполи. И дан данас се види тај метак и оштећење у куполи краљеве Капеле. Није чудо што је послије имао потребу да сруши и Капелу Његошеву на Ловћену и да се још једном излије мржња и клевета на краља Александра“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Поручио је да је обавеза Цркве да се сјећа заслуга наших предака, нарочито, на дан његове смрти, тог убиства које је, указао је Његово Преосвештенство, остало неразјашњено у сред цивилизоване Европе.
„Па, ипак, Французи су се боље одужили краљу Александру него ми. Постоје два споменика у Француској, у културној престоници свијета, Паризу, на најљепшем мјесту, предиван споменик краљу Петру ослободиоцу и краљу Александру ујединитељу, што је реткост да се двојици подиже споменик на једном мјесту, и у Марсељу, такође, има споменик краљу Александру. Лијепо је да се сјећамо и његујемо традицију на наше заједничке борбе за ослобођење“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Након Свете Архијерејске Литургије служен је помен Краљу Александру Карађорђевићу.
