И у Беранама прослављена стогодишњица ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе

У Беранама је, у суботу 24. новембра 2018, у организацији Српског народа Васојевића и Полимља, одржана прослава поводом 100 година од ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе 1918-2018.

Скуп је, у препуној сали беранског Центра за културу, благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика је казао да је Црна Гора „саздана на вјековној идеји ослобођења и уједињења цијелог српства о чему, нагласио је он, свједоче бројни догађаји из њене историје“.

„На Берлинском конгресу Црна Гора је призната као друга српска држава, а идеја уједињења у наставку њене историје јачала је и 1908. у ,великој кризи анексије Босне и Херцеговине, а нарочито у току Првог и Другог балканског рата, када је велики дио српства олобођен. Црна Гора је 1914. ушла непринуђена ни од кога, у Први свјетски рат, одмах након што је Аустроугарска монархија објавила рат Србији да се, раме уз раме, са Србијом бори за очување слободе и за ослобођење поробљене браће“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Додао је да је Црна Гора кренула тада и у тај рат вођена и гријана, такође, вјековном идејом ослобођења и уједињења.

„Наравно, била је идеја ослобођења и уједињења и других јужнословенских народа, али, ипак, је она била у другом плану и тој идеји ништа није могло наудити. Оно што се догодило на Подгоричкој скупштини, одлуке Подгоричке скупштине манифестују надмоћ те идеје, без обзира што су јој силе овог свијета и људске слабости наносиле штету, па и сам краљ Никола. Он се, пред крај свог живота, на жалост, поколебао и највише је нанио штету себи, својој династији оним необјашњивим поступком капитулације и наредбом да црногорска војска положи оружје пред непријатељем“, оцијенио је Његово Преосвештенство.

То ипак, сматра Владика, треба посматрати као људску слабост, јер је неспојиво са мишљу краља Николе, која је била косовска мисао, са химном „Онам, онамо“, са традицијом његове куће и цјелокупним његовим дјелом.

„Дакле, уједињење је била идеја која је преовладала и они који су хтјели да оспоре Подгоричку скупштину и да је доведу у питање, никако, нијесу могли оспорити народно расположење. По ријечима учесника Подгоричке скупштине, Гаврила Дожића, знаменитог Митрополита и Патријарха српског, 95% становништва је било за уједињење. И он сам је дао велики допринос том уједињењу, чак, је и у њемачком заробљеништву потврдио да нико више не може раздвојити Србију и Црну Гору. Ово што се данас догодило, мислимо, да није суштински раздвојило Србију и Црну Гору. Свакако, народ у Црној Гори, државотворни народ који је стварао Црну Гору, и даље браћу у Србији и у цијелом српству сматра својом браћом и овдје су, вечерас, људи који се нијесу одрекли свог идентитета, своје идеје, своје нације и своје српске Црне Горе“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Пригодне бесједе одржали су историчари Предраг Вукић и Горан Киковић.

У програму академије, која је организована под мотом „Српски народ Васојевића и Полимља слави 100 година од ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе“ учествовали су: народни гуслар Бошко Вујачић, глумац Иван Вучковић, етно група „Ђурђеви Ступови“, фрулаш Бранко Ковачевић и његов син Бошко, КУД „Коло“ и Јелена Ристић.