Епископ Јоаникије на Недјељу Светих Отаца служио у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 27. маја, на Недјељу Светих отаца Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира. Сабраним вјерницима он се обратио пригодном бесједом говорећи о Светим Оцима Првог васељенског сабора, које на тај дан молитвено прославља Света Црква Православна.

“Она првосвештеничка молитва, којом се Господ Исус Христос прије страдања, обратио свом Оцу Небеском садржи ријечи молбе да Бог сачува ученике Његове и да их утврди у вјери, љубави и слози. Молио се Господ не само за своје ученике, оних непосредних Дванаест апостола и остале ученике, који су били Његови пратиоци овдје на земљи и слушаоци Његових ријечи, него и за оне који ће повјеровати због њихове проповиједи. Обратио се са молитвом да их Господ, Отац Небески освети својом истином“, казао је Владика Јоаникије.

Он је напоменуо да Божија истина просвећује и освећује наше биће, наша срца, мисли, вољу, и даје снагу да се свједочи истина. Ову поруку је изговорио Господ Исус Христос, али она, истакао је Епископ будимљанско-никшићки, има вјечно дејство и она се вјечито испуњава у Цркви Божијој.

“Зато данас прослављамо оне који су повјеровали у ријечи Христових апостола и оне који су повјеровали њиховим ученицима, који су наслеђивали благо истине и предања Јеванђеља Божијег кроз сва времена. Прослављамо Светих триста осамнаест отаца Првог васељенског сабора, из времена када се Црква борила са лажним учитељима, које је предводио безбожни Арије. Њега најбоље можемо дефинисати из ове наше перспективе да је био секташ који није могао да осјети пуноћу истине, а још мање да се смири пред пуноћом истине, пред пуноћом Јеванђеља Божијег, пред пуноћом предања истине, него је почео да ровари по Цркви и изазвао велике проблеме“.

Први хришћански цар, Свети цар Константин, сабрао је тада епископе из цијелог свијета, са циљем да они расправе ту ствар, а њихова одлука ће бити од важности за цијело царство. Послије дугог савјетовања епископи су укратко изложили, односно дефинисали свету вјеру православну, дали сажетак Јеванђеља за оријентацију свима вјернима да не би лутали, да се не би спотицали, додао је Његово Преосвештенство, истичући:

“Тада је усвојен “Символ вјере“ који читамо на свакој Светој Литургији и зато сваки хришћанин треба да зна напамет “Символ вјере“, јер је у њему сабрана и укратко изложена јеванђељска, богооткривена вјера, коју је Господ Исус Христос предао овом свијету, вјера у Бога Оца, у Његовог јединородног Сина, у Духа Светог и у Цркву. Ту је казано све оно што је темељно, суштинско за нашу свету вјеру. На другом васељенском сабору, када су се опет сабрали Свети Оци епископи из цијеле васељене у Цариграду “Символ вјере“ је само мало допуњен“.

“И како тада, драга браћо и сестре, тако и дан данас. Господ се молио да Бог Отац и Његов и наш, просвети Његове ученике, да их освети истином својом. Тако је било у вријеме Првог и у вријеме Другог васељенског сабора и све до дана данашњег. Зато наша Црква, као и свака помјесна Православна Црква, редовно одржава саборе епископа на којима се разматрају тешкоће и изазови са којима се Црква среће, и како треба водити брод Цркве. Доносе се разне одлуке, оне које су свима драге, али и оне које некима можда нијесу, јер Црква мора, у овом вијеку, и да благосиља, а мора и да суди. Оне који разарају тијело Цркве најприје опомене, потом их стави под дисциплинске мјере, а ако ни то не помаже онда их осуђује и искључује из црквене заједнице. То није воља људи, него је то воља Духа Светог који дјелује у Цркви непрестано, а то је Дух истине, који руководи Црквом и освећује све вјерне“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.