Материце молитвено прослављене у манастиру Мајсторовина
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Спиридона Чудотворца и Материце, у недјељу 25. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовина.
Саслуживали су: архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман Манастира, свештеник Зоран Бубања, надлежни парох и јерођакон Антоније Корунић.
Сабраним вјерницима празник је честитао Преосвећени владика Јоаникије, обративши им се ријечима архипастирске бесједе. Он је казао да током недјеља које претходе великом хришћанском празнику Божићу, за који се припремамо, прије свега, постом и молитвом, постоји неколико празника који символизују долазак Господа Исуса Христа у овај свијет. Један од тих празника су Материце, празник посвећен мајкама, односно оним прамајкама Христовим, које су Христови директни преци по тијелу, а уз њих и другим праведним женама и угодницима Божијим. Они су и прије Христовог доласка у овај свијет, својим светим животом изобразили Његов живот, Његова чудеса и Његову проповијед.
“Ова недјеља се посвећује прамајкама, односно женама које су преци Христови и женама које су Богу угодиле прије рођења Христовог, које су својим животом изобразиле живот Христов и живот Пресвете Мајке Богородице – прамајка Сара, касније Тамара, која није била из јеврејског народа или пророчица Ана, мајка Светог пророка Самуила и неке друге жене од којих су неке и у родослову Христовом. Свети јеванђелисти су, између осталих жена, предака Христових, нарочито истакли оне жене које нијесу биле родом из јеврејског народа, али су повјеровале у правог, истинитог Бога и приступиле заједници изабраног народа Божијег, а нашле су се и међу директним прецима Христовим. Зашто Свети јеванђелисти посебно њих истичу – зато што је већ, и на такав начин, Бог промишљао о спасењу осталих народа, свих других земаљских народа. Бог је о спасењу цијелог рода људског промишљао преко свог изабраног народа, преко изабраног сјемена Аврамовог, а то је заправо Христос Господ“, казао је Његово Преосвештенство.
Епископ Јоаникије је додао да у нашем народу постоје лијепи обичаји на празник Материца, када дјеца везују своје мајке и не пуштају их док им нешто не дарују. У тим дивним обичајима везивања дјеце, мајки и очева, који постоје на Дјетињце, Материце и Оце, крије се, према ријечима владике Јоаникија, дубока символика.
“Онај Који нас је ослободио од уза гријеха и смрти, мрака и таме, од ропства и погибије то је Христос Господ, оно Дијете Које је дошло у овај свијет, Кога је Бог послао, Бог Отац наш Небески оваплоћени од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице. Велика тајна љубави Божије, велика тајна спасења рода људског одвијала се на тај начин што је Господ послао Сина Свог да се оваплоти, да постане човјек. Ми, људи то не можемо својим језиком објаснити, јер ко ће Божија дјела, ко ће Божију љубав и Божији промисао објаснити. Међутим, када осјетимо љубав Божију, када осјетимо милост Божију и свемогућство Божије, онда све то бива логично и нашем ограниченом разуму јасно, кроз вјеру, кроз надахнуће свише, надахнуће Духом Божијим, откривају се тајне свете вјере православне. Када славимо оваплоћење Христово у томе видимо да је Бог, нарочито, почаствовао човјека, да је Бог у људској природи устројио наше спасење, те, према томе, наш живот добија пуноћу смисла, пуноћу радости, пуноћу свега онога што добијамо кроз Христа Господа, Који је постао као један од нас. С Њиме се сједињујемо, с Њиме се уздижемо и вазносимо, Њега прослављамо, Њега славимо, Њему се радујемо и Његовом рођењу се клањамо“.
“Нека буде срећан празник Материца, мајки, нека Божићна радост уђе у сваки дом. Дивни су ови народни обичаји, па зато дјецо увезујте своје мајке – то су везе љубави, везе милости, везе континуитета кроз вјекове, оне нас повезују са нашим праоцима и оцима, са нашим потомцима, са Господом и са свима светима. То су везе љубави, мреже љубави које прожимају живот Цркве кроз сва времена“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Вјерници сабрани у празничном богослужењу приступили су Светом причешћу.
