Прослављен празник Светог Георгија, храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови

На празник Светог великомученика Георгија, у недјељу 6. маја 2018, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је, поводом храмовне славе наше древне немањићке задужбине, Света Архијерејска Литургија, којом су началствовали Њихова Преосвештенства Епископ средњо-западноамерички и новограчанички Г. Лонгин и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Саслуживало је бројно свештенство и монаштво, а радост и благослов празничне саборне молитве увеличала је својим доласком братија Свете царске српске лавре Хиландара на челу са Игуманом Методијем.  

Уважене госте и пријатеље катедралног манастира наше Епархије ријечима срдачне добродошлице поздравио је надлежни Епископ Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

„Овом приликом поздрављам нашег драгог Владику Г. Лонгина, љепоту и понос наше Цркве, али и мученика наше Цркве, јер му није било лако у његовој архијерејској служби. Слава Богу, уз Божју помоћ и милошћу Мајке Божје, он је свој крст часно носио и то ће, уз Божју помоћ, бити и убудуће. Молимо га да каже ријеч утјехе овдје окупљеном народу, на данашњи празник Светог великомученика и побједоносца Георгија“, рекао је Владика Јоаникије.  

Преосвећени Епископ Лонгин је захвалио на ријечима братске добородошлице, истакавши да ко год дође у овај дом Божји осјећа се да је у дому братском „грљени и благосиљани Владиком Јоаникијем, добрим и врло ревносним пастиром, чија љубав и доброта срца говори када поздравља оне који му долазе са радошћу“.

„Празник Светог Георгија је повезан са Васкрсењем Христовим, и ми се радујемо. Велика је то радост, јер из гроба је засијала бесмртност, побједа Христова над смрћу, над гријехом, над Луцифером и сви се хришћани радују. Радује се сама природа, у прољеће природа васкрсава, празнично се облачи, цвијеће као да пјева Христос Васкрсе. Тужни су само они који не вјерују у Бога и који би хтјели да и ми немамо вјеру, да нам ту вјеру отму. Али, вјера се не може отети из душе човјекове, јер онај који вјерује има снагу и убијеђеност одозго“, казао је Владика Лонгин.

Снага вјере, додао је Владика, је трпељиво ношење свог крста, онако како је Свети Георгије претрпио велика страдања. Зато је Великомученик, а благодат Божја давала му је силу да то све издржи.

„Каже се у његовом житију да је он, чак, васкрсавао мртве, да су, кад је помињано његово име, сви идоли, у оно вријеме, многобожачки, попадали и сви су говорили, чак и некрштени, да је прави Бог Георгијев Бог. Ми славимо Светог Георгија зато што је он био Божји човјек, зато што је служио Јеванђељу и што је Јеванђеље спровео у праксу. То за њега није била само нека теорија, него живи живот“.

„Славимо га да се на њега угледамо, да се, прије свега, угледамо на његову храброст, на његову одважност, његову љубав према Богу и ближњима. Свети Георгије је побиједио ону аждају, коју видимо на икони, а која је јела људе. Сви ми, на неки начин, имамо аждају у себи и то су оне страсти, наше слабости, склоност паду у гријех и оно што прља и каља наш образ. И ми треба да побиједимо, уз Божју помоћ и помоћ Светог Георгија, ту аждају“, бесједио је Епископ средњо-западноамерички и новограчанички Г. Лонгин.

Поручио је да је наша највећа борба да побиједимо гријех око себе и у себи. То треба да чинимо са смирењем и љубављу, не осуђујући, него смирено носећи свој крст и ширећи љубав и доброту.

„Мајка Божја нас највише помаже, јер је Она мајка и наша. Она је мајка сваке хришћанске душе, сваког дјетета и свих нас. Њеном материнском срцу су блиске наше патње, наш бол, туга, страдања, муке, жеље, све то Она осјећа и пролази кроз Њено материнско срце. Највећи бол је осјетила кад је била под крстом сина Њеног и нашег Спаситеља и Господа. Зато је веома значајно да се Њој обраћамо и молимо. Она је, заувијек, остала она љествица којом силази нама Бог, а којом се ми пењемо на Небо. Царица и Владичица наша“, поучавао је Преосвећени Епископ.  

Надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је, овом приликом, Владици Лонгину додијелио Медаљу Светог Георгија I степена у спомен благодарности за исказану љубав и допринос у обнови Епархије будимљанско-никшићке и помоћ народу, како у Црној Гори, тако и у расијању.

Медаљом Светог Георгија I степена одликован је и г.-дин Милош Пантовић из Чикага, који је финансирао израду вјерне копије Иконе Богородице Тројеручице Хиландарске, која је, по ријечима Преосвећеног владике Јоаникија, једна од најљепше урађених Њених икона. Овај велики добротвор, истакао је Владика, и раније је, у значајној мјери, помагао нашу Цркву у дијаспори, у својој отаџбини, манастир Ђурђеве Ступове, као и изградњу Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама.   

Владика Јоаникије је, поздрављајући бројне драге и уважене госте, изразио захвалност и г.-дину Милану Лешићу из Торонта на његовом доброчинству у обнови наше Епархије. Велику радост сабраном вјерном народу, свештенству и монаштву цијеле Епархије, својим доласком причинио је и Високопреподобни Игуман хиландарски о. Методије са сабратом о. Нектаријем.

„Кад нам дође Игуман хиландарски као да нам је дошао Свети Сава, а он и доноси благослов Светог Саве, светог манастира Хиландара и Свете Горе Атонске. Нарочито нам је драго што је дошао да допрати Икону Пресвете Богородице Тројеручице. То је велики и трајни благослов за многе будуће вјекове“, казао је Владика Јоаникије, уручујући, у знак благодарности, о. Игуману Методију Часни крст.  

У наставку је освештан славски колач и уприличена трпеза братске љубави, а кум овогодишњег славља био је г.-дин Драгослав Шћекић, предсједник општине Беране, који је са великом љубављу заједно са својом породицом приредио славску трпезу, на чему му је заблагодарио Преосвећени владика Јоаникије, честитајући му, у исто вријеме, крштење ћеркице Николије.

За наредну годину домаћин славља биће породица пок. Веселина Вучетића, а дио колача, у име породице, узео је Веселинов унук Илија.