У Долима прослављена годишњица канонизације Пивских мученика, богослужили Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије

 

На празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, 7. jуна 2018, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством и вјерним народом служили су Свету архијерејску литургију у Спомен-храму трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима, метоху Пивског манастира поводом прве годишњице канонизације Пивских мученика.

Литургијом, празничном Литијом и благосиљањем славског колача и жита метох у Долима, који је подугнут у спомен на невино пострадале пивске мученике, такође је данас прославио храмовну славу.
Митрополит Амфилохије је у архипастирској проповиједи након читања Јеванђеља казао да је ово свето мјесто као Гроб Христов у Јерусалиму.
„Три страшна знамења прослављамо у овој доли пуној бола, мјесту гдје су поклана дјеца, жене и старци. Није то давно било, то је јуче било. Ово је мјесто гдје прослављамо Светог Јована Крститеља, који је такође жртвован, одсјечена му је глава од безбожног Ирода и Иродијаде. Ево и црква Светог Петра згажена и понижена у овој доли васкрсава у нади да ће кроз њу васкрснути и она на Ловћену“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Подучивши вјерне о путу којим треба да иду, да се угледају на претке своје, Свете мученике, поготово на Свете Пивске мученике и да им они буду примјер живота и благослова у Христу, Владика Амфилохије је истакао велику жртву ових Светих мученика, поготово Свете мученице Јаглике и дјеце.
„У ово наше вријеме, на овом мјесту, исти демонски, злочиначки, богоборни братоубилачки дух, који је посјекао главу Светог Јована Крститеља, они који су обоготворавали расу, усташе и фашисти, они су посјекли главе ове дјеце и овога народа Божјега. У вријеме, дакле, обоготворења расе и класе. Расу су обоготворили богоборни Њемци и усташе, а класу су обоготворили они други, – марксисти, лењинисти, титоисти -, који су овдје својим братоубилаштвом затровали ову земљу, убијајући прво небеског Оца, небеско очинство, а онда, наравно, тамо гдје се убија Бог као небески Отац, онда је природно да се убија и земаљски отац. Ви знате да су и синови убијали своје родитеље, да не говоримо о убиствима браће и сестара“, казао је Владика Амфилохије.
Владика је казао да је једино христоликом жртвом могуће задобијање истинског и правог живота, истинске и праве љубави и према Богу и према људима.
„Тако се добија истинско и право људско достојанство, а то достојанство је само оно које је вјечно, које је непролазно. То достојанство свједочи и ова служба Божија, и ова светиња, и ова поклана дјеца овдје у Долима. То вјечно достојанство и призив на њега свједочи и Свети Јован Крститељ. У славу тог вјечног достојанства је био подигнут и храм Светога Петра Цетињског на Ловћену. И све оно што је свето и честито у људскоме роду и у свим земаљским народима, а посебно и у нашем народу, оно је грађено и саграђено, и кад се жртвовало и кад је васкрсавало, на чежњи за тим вјечним достојанством“, објаснио је он.
Додао је да је Света Јаглика Пивска жртвовала себе и своје дјевичанство, своју младост и своје биће дјевојачко, попут Пресвете Дјеве Богородице – за вјечно достојанство.
„Да би задобила вјечно дјевичанство попут Пресвете Дјеве, а заједно са њом и сви овдје поклани, нарочито дјеца. Они су кроз ту жртву себе принијели на миомирни дар живоме Богу. Своју мученичку крв су сјединили са крвљу посјеченог Јована Крститеља, са крвљу мученичком распетога Христа на Голготи. Они учествују својом жртвом у голготској жртви Христовој, сараспети Њему, са Њим умиру, а онај који са Христом умире, који се дотиче Његовога живоноснога гроба, он вјечно и непролазно живи“, поручио је Високопреосвећени господин Митрополит.
Рекао је да су Доли, као свједок те истине, једно од најсветијих мјеста у Европи.
„Они који су извршили злочине и у Велики и у Полимљу и овдје, у овим пивским крајевима, они се не спомињу зато што су сами по себи достојни спомена, него једино се спомињу зато што су управо причасници својим злочином онога спомена оних покланих на овом мјесту“, казао је Владика Амфилохије.
Владика Амфилохије се ослонио и на данашњи идолопоклонички однос према црногорској нацији и црногорској држави.
„Обоготворена је нација и држава, авнојевска Црна Гора. И све је томе подређено у Црној Гори. Па су подређене и ове светиње, подређена је Црква Божја том обоготворењу нације и државе, као раније класе и расе. То је оно против чега је Црква Божија кроз вјекове ратовала, борећи се против свих лажних идола и идеала. И Црква Божија и данас ради оно што је радила двије хиљаде година. Она умива људске сузе, невино проливену крв она милује и грли и освећује својом молитвом и памћењем, нарочито невину крв дјеце“, казао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је казао да се савремена Европа одриче Христа, хљеба живота који је сишао с неба да сваки који једе од њега не умре него да има живот вјечни.
„Тога хљеба живота су се нахранила и ова дјеца као крштена дјеца, и родитељи њихови у Пиви, као и они у Велици и они у Горњем Полимљу... Тога хљеба живота смо жељни и ми, сви који смо овдје сабрани и сви који се сабирају у име тога хљеба живота и стреме да се њиме причешћују“, закључио је Митрополит Амфилохије.
Послије причешћа вјерног народа Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је заблагодарио Митрополиту Амфилохију што не заборавља овај свети крај и окупља вјерни народ око ових светих мученика.
„На ово великомученичко, жртвено и свето мјесто смо до скоро долазили са тугом, уздисајем и са плачем, да запалимо свијећу над овим хумкама поклане дјеце и невиног народа побијеног овдје, а од сада ваистину долазимо као на свето мјесто, као гробу Господњем да долазимо. Јер, ови гробови, ове хумке примиле су благослов гроба Господњега, како то лијепо рече Митрополит, и силу која обнавља. И од сада па убудуће, ако Бог да, овдје ћемо долазити да се духовно обновимо“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Владика Јоаникије је посебно поздравио делегацију Величана.
„Дошли су, као што код њих долазе Пивљани на Светог Кирика и Јулиту, на дан страдања Велике и Горњега Полимља, да заједно славимо Пивске, Величке и Горњеполимске мученике. Нека буде благословен овај дан, нека Бог благослови све оне који су се потрудили око уређивања овог великомученичког мјеста раније и у новије вријеме оне који су се потрудили око изградње цркве и манастирског конака, те је ово мјесто пропојало“, рекао је Владика.
Владика Јоаникије је заблагодарио и градоначелнику Плужина Мијушку Бајагићу на труду око уређења ове светиње и других светиња у Пиви, као и домаћину славе свештенику Милошу Цицмилу.
Домаћин овогодишње славе јереј Милош Цицмил и Црквени одбор Манастира дио колача предали су домаћину за наредну годину.
Послије богослужења све присутне по традицији је поздравио представник Величана Мирослав Брковић који је рекао да је Велика напаћена, али часна и велика.
„Драга браћо Пивљани, браћо по крви и вјери светосавској, браћо по истој судбини, по несрећама и страдањима, те заједничке судбине су нас спојиле, па смо прије неку годину постали побратими. Дужни смо да памтимо прошлост као подлогу наше садашњости и будућности“, поручио је Брковић.
У оквиру празничног културно-умјетничког програма казиване су пјесме пјесника Благоја Баковића, уз гусле је пјевао Максим Војводић, а Лука Цицмил, брат свештеника и домаћина славе Милоша Цицмила, отпјевао је своју пјесму о Светој Јаглици Пивској.
Сабрање је настављено уз гусле и трпезу хришћанске љубави.
Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије обишли су потом Пивски манастир и саборну цркву у изградњи у Плужинама посвећену Светом патријарху Макарију Соколовићу.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је 24. маја 2017. жртве нацистичког злочина у Пиви, у чијим селима је од 6. до 12. јуна 1943. нацистичкa Принц Еуген дивизија,  заједно са муслиманским усташама из СС Ханџар дивизије, побила 1290 Пивљана, међу којима 549 дјеце и омладине до 20 година. Само у Долима 7. јуна страдало је 522 нејачи, од којих 109 дјеце млађе од 15 година. Братство Благојевића је тог дана изгубило 220 чланова.
У Гојковића Долу изнад Плужина дан раније су затворили 46 мјештана у колибу и све их живе спалили.
Дола су, као највеће стратиште у овом крају, постала мјесто саборног спомена свих пивских новомученика. У њима је 2004. подигнута црква посвећена Трећем обретењу главе Светог Јована Крститеља, који се прославља такође 7. јуна.

 

http://mitropolija.com

 

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva