Петровдан молитвено и свенародно прослављен у Бијелом Пољу

Поводом празника Светих апостола Петра и Павла, који је храмовна слава Саборне цркве у Бијелом Пољу, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је на дан празника, 12. јула 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у овој великој светињи.  

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Пред почетак Литургије, Преосвећени Епископ је постригао у чин чтеца Рада Радовића, а током богослужења у чин ђакона рукоположио је др Дарка Микића.  

Сабраним вјерницима, ријечју архипастирске бесједе обратио се Владика Методије, осврнувши се на значај и љепоту дивне Мирослављеве светиње, мјесту гдје је писано и било намијењено Мирослављево јеванђеље, највећи споменик културе – свето Јеванђеље српског народа.

„То је показатељ да није од Немањића све кренуло, него толики израз љепоте, духовности и славе небеске на овом простору да се искристализује у таквом Јеванђељу јесте производ и плод вјековне духовне, хришћанске традиције на овом мјесту“, казао је Владика.  
Он је потом бесједећи о прочитаном Јеванђељу бесједио о апостолима Петру и Павлу.

„Чусмо у светом Јеванђељу гдје Господ своје ученике води далеко од јудејске земље у предјеле Кесарије Филипове да би их на осами и у безбједној удаљености од страха јудејског прогона и пријетњи које су их пратиле кроз Јудеју и Галилеју док је Господ проповједао. Ту их пита, насамо, због разних погрешних мишљења о Њему која су владала тада, у том свијету и народу, каже: Шта мисле људи, шта говоре за мене, ко сам ја? Они одговарају: Неки мисле да си Илија пророк, који треба да дође поново и који се вазнио на небо, други да си Јеремија или неки од пророка, трећи да си Јован Крститељ, устао из мртвих. Он пита оно што је Њему важније, него шта други мисле о Њему. Важније му је било да чује шта они кажу ко је Он“.

„Петар, због тога је и првоврховни апостол, први је исповједио Њега као Христа и Сина Божјег. Он му каже: Симоне, сине Јонин, то ти није рекла људска природа и твоја памет, разум, расуђивање, аналитика, знање, интелигенција. То ти је рекао Отац мој небески. Нико не може Христа исповиједити као Бога и Сина Божјег осим Духом Светим. То су рекли апостоли и Свети Јосиф, то вам је јасан и први знак да је Царство небеско дошло, односно да Дух Свети обитава у том мјесту гдје се проповједа Исус као Помазаник Божји, као Христос и као Син Божји“, рекао је Епископ Методије.  

Додао је да је Петар, мислећи да је по неким другим особинама, осим по благодати Божјој и дару Божјем који му је био дат, помислио да је довољно силан, снажан и јак, заборављајући на колебљивост и нестабилност људске природе, њену промјењљивост.

„Ослањао се на своје снаге говорећи Христосу: Ако те се сви буду одрекли, ја нећу, живот ћу дати за тебе кад те буду гонили, као кад им је предсказивао Христос шта ће с Њим бити, да ће га Јевреји уграбити, заробити и погубити. Он њему каже: Не ослањај се на своје снаге. Ти ћеш ме се одрећи три пута, неће пијетао запјевати. Тако се и збило. Једна од најљепших епизода житија Петровог јесте кад је Он њих послао преко Галилејског језера, пустио их да иду на другу страну, а Он је рекао да ће доћи за њима“.

„Појавио се у ноћи када су се они нашли на сред воде узбуркане таласима, у страху да ће бити потопљени. Они викну од страха, а Он каже: Не бојте се, ја сам. Петар каже: Ако си ти Господе, кажи да и ја ходам по води. Он каже: Дођи. И, крене Петар са лађе, крочи преко мора и почне да хода по води, али пошто је био јак вјетар и велики таласи он, скинувши поглед са Исуса, погледавши у то што се око њега збива и ухвативши га страх, почео је да тоне и да се дави. Кад је видио да је готов опет се сјетио Господа и завапио: Господе, спаси ме, погибох. Господ му приђе, подигне га и уведе у лађу спасења, која представља Цркву Божју, ово гдје смо се ми данас сакупили, од таласа, вјетрова и искушења овог свијета“, бесједио је Његово Преосвештенство.  

Поручио је да нема веће сигурности и једине осим у Царству небеском и простору гдје је оно оприсутњено, а то је света Литургија и то је Црква Божја.

„То је наша хришћанска заједница и ван Литургије, јер се Литургија и после овога наставља. То је нешто најљепше. Док год гледамо у Христа до тад се не бојимо и на сигурном смо. Кад престанемо у Њега да гледамо, тада тонемо, давимо се, гинемо. То се, у пренесеном значењу, свакодневно, сваком од нас у животу дешава“.

„Данас смо имали велики благослов да смо постригли брата Рада за чтеца, а још већи да смо доктора, који је на ВМА на патологији љекар, Дарка Микића произвели прије Литургије као чтеца у ипођакона, а онда га рукоположили у ђакона. Он је клирик наше Епархије, да би могао да служи као наш клирик тамо гдје ради, помаже и лијечи тијело народу који долази у храм здравља да им лијечи душу и да се за њих Богу моли и причешћује у клиници. Имамо још једног таквог ђакона у нашој Епархији о. Никодима у беранској болници, који је много учинио за вјерни народ који се лијечи тамо“, истакао је Владика.

Он је додао да ђакон значи слуга, а сваки хришћанин је слуга Божји.

„Христос Који је Првојерарх и Син Божји Спаситељ наш показао је перући ноге ученицима апостолима на Тајној вечери, прао им је ноге да покаже шта треба и којим путем да иду хришћани, да не дејствују с позиције власти и моћи према другоме, да се над другим уздижу, горде, узносе, него да искористе положај на коме се налазе да још више послуже својим ближњим, народу и Цркви Божјој на овом свијету“.

„Имамо још једну радост данас, крст који је био украден `80. их година, из ове велике светиње, а који су, прије сто и више година, Коло српских сестара даровале овом светом храму пронађен је и милошћу и добротом Дејана Спајића из Бања Луке који се бави колекционарством и антиквитетима, пронашао је и дошао до тог крста, откупио га и послао данас овдје, и служили смо, ту је на Часном престолу. Вратио се Часни крст цркви Светог апостола Петра, пише на њему угравирано: Храму Светог Петра, дар Кола српских сестара, Бијело Поље. По томе се знало гдје припада и, ево, данас на славу храма Свети апостоли Петар и Павле су га донијели рукама Дејана Спајића, којег је Господ просвијетлио да се осјети да треба да се врати тамо гдје је крст и припадао. Не само овом храму, него читавом народу да се с њим народ благосиља, кроз њега благодат Христова да милује и благосиља народ православни овдје и шире“, поручио је Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник Светих Петра и Павла и храмовну славу.

Храмовна слава прослављена је освештањем и ломљењем славског колача и жита.  Кумови и домаћини славе била је породица Дамјановићи.

„Бог вас благословио, нека је наздравље и на спасење слава, а нашем новом ђакону нека је на спасење и да му Бог да снаге да служи својој Цркви и народу“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.