Творац симфоније између Цркве и државе
„Светитељ, просветитељ, утемељитељ Српске православне Цркве и њен први архиепископ, државник и дипломата, творац симфоније између Цркве и државе, законодавац, језички реформатор, темељ српске књиге и књижевности, ходочасник и свјетски путник, миротворац, исцјељитељ, Свети Сава је најзначајнија историјска и светитељска фигура у српском народу“, казао је академик проф. др Јован Делић на Светосавској академији, која је у понедјељак 28. јануара 2019, одржана у препуној сали Никшићког позоришта.
Академију је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући велики јубилеј – осам вјекова од оснивања Српске православне Цркве. У том значајном датуму наше историје важно је, по ријечима Преосвећеног Епископа, сагледати улогу личности којој је била повјерена дужност да оснује помјесну Цркву у српским земљама.
„Чувени светогорски монах, подвижник, студенички архимандрит, просветитељ свог народа и прије архијерејске хиротоније, учитељ и велики ауторитет свом народу и владарском дому из кога потиче, такав је био Свети Сава. Послије архијерејске хиротоније када је примио апостолску благодат, када га је осјенила сила Светог Духа, Божја истина, правда и божанско пуномоћство да дјелује у свом народу са пуним овлашћењем Христовог апостола, српски народ је добио нови замах, отворили су се потенцијали наше народне душе у свим правцима, који један народ чини народом у духовном, културном, државотворном и сваком другом смислу“, рекао је Владика.
Добијање самосталности није било само стицај историјских околности, већ је тај велики и значајан догађај, истакао је Његово Преосвештенство, запечатила личност Светог Саве кроз коју смо примили Христов печат на својој души, на свом бићу и на својој историји.
„Све оно што је Свети Сава у своје вријеме запечатио својим дјелом и својом личношћу, вјечито је, нетрулежно и непролазно зато што је његово дјело, укупно гледано, саткано од вјере, истине, правде, љубави, жртве и свих осталих врлина, поручио је Владика будимљанско-никшићки, додајући да ће његов спомен кроз вјекове сијати све дубље, јаче, шире.
„Такав је спомен Светог Саве - свијетао, просвећујући, заступнички и ево, хвала Богу, дјела Светог Саве и данас, иако трпимо многа искушења, неразумијевања, неспоразуме, најтежи су ти унутрашњи неспоразуми, раздори. Било их је у српском народу и прије Светог Саве и послије Светог Саве, али, он је то име које нас враћа у памет. Свети Сава нас приводи Христу Господу Који је вјечна мудрост, вјечна љубав, вјечна истина и правда, како за вријеме живота на земљи, тако и данас када нас руководи са Неба, из оног бољег свијета. Милост Његове деснице осјећали смо кроз сву историју, осјећамо и данас, а то је, заправо, дубље гледано, Христова десница“, закључио је Епископ Јоаникије.
Светосавску бесједу одржао је академик проф. др Јован Делић, који је казао да је Свети Сава, прије осамсто година, добио признања српске архиепископије, високу титулу првог српског Архиепископа и право за своју Цркву да бира, именује, рукополаже и у трон уводи српске епископе. Био је то, по ријечима Делића, подвиг чија се величина и значај боље виде у овом часу него прије осам вјекова.
„Српски народ је постао од Бога признат и прихваћен, црквеноносан и историјски народ, државотворан и црквенотворан, па је његова Црква данас једна од најсвјетлијих и најугледнијих у источној хришћанској васељени, иако смо мали. Зато се ми, упркос тешкоћама и земаљском пословима, упркос духовним и физичким слабостима, с радошћу одазивамо сваком позиву своје Цркве са спремношћу да јој часно и до краја живота служимо и свој крст носимо“.
„Српска Православна Црква је највећа обједињујућа, интегративна снага српског народа, већ, осам вјекова, највећи и најдоследнији чувар идентитета и историјског континуитета и велики памтиша српске историје и традиције. Стицањем аутокефалности СПЦ први српски Архиепископ Сава успоставио је симфонију у односу Цркве и државе која ће красити светородну лозу Немањића. Та симфонија је завјетно обавезивала српске краљеве да раде са идеалом свјетлости и светости, с благословом Божјим. Једино тако је било могућно створити светородну династију Немањића, златни 13. и половину 14. вијека Српске Цркве и државе, културе и умјетности, светог градитељства, сликарства, иконописа и живописа и књижевности највишег домета, угледа и утицаја и увести српски народ у историјске народе“, навео је академик Делић.
Он је нагласио да се у темељу Српске Цркве и државе налазе Свети Сава и Свети Симеон.
„Без двојице светаца, биолошког оца и сина Немање и Растка Немањића, и духовног оца и сина Светог Саве и Светог Симеона, ништа од тога не би било. Не барем тада у толикој мјери и са таквим дометима. Нама су непознати примјери таквог двојног и двоструког биолошког и духовног родитељства. Немања и Ана су родили Растка, а монах Сава је духовно родио своје родитеље, увевши их под старост у монашки живот. Тако су два монаха, два оца и два сина, два Свеца Свети Сава и Свети Симеон на почетку и у темељу српске историје, Цркве и државе. Они су камен темељац и почело, они су вјечни извор и моћан чокот Цркве и народа“, казао је Делић.
Говорећи о светом житију Светог Оца нашег Саве, Делић је оцијенио да је Растково бјекство из двора у манастир, на Свету Гору, преломни догађај у његовом животу, али и у историји српског народа у свим областима.
„Зато том догађају његови биографи, историчари и историчари књижевности поклањају велику пажњу. Тај догађај и Растков брзи постриг, замонашење у руском манастиру тумачи се као Божји зов и знак. Будући Свети Сава Српски добио је монашко име по свом Свецу патрону, Светом Сави Освећеном, чији ће манастир походити и из којег ће донијети свете дарове. Прво Чудотворну Икону Богородице Тројеручице, која ће постати игуманија манастира Хиландара, заштитница српских умјетника, пјесника, сликара, музичара и цјелокупног српског народа, уз икону јеванђеље и чудотворни штап који ће отварати изворе“, бесједио је Делић.
Овим даровима Свети Сава је продубио српско памћење за неколико вјекова и повезао нас са старијим хришћанским свијетом, истакао је бесједничар, додајући:
„Намењино одрицање од престола и царства земаљског, његово придруживање сину монаху и подизање манастира Хиландара, догађаји су од огромног значаја за српски народ и његову историју, али и за источну васељену. Замјена престола монашком ризом и везивање за Свету Гору значе недвосмислено избор Царства небеског, па су, прво, Свети Сава, а онда, и Свети Симеон ставили Небеско изнад земаљског царства и припремили Косовски завјет Светог кнеза Лазара. Свети Сава и Свети Симеон су претече Косовског завјета“.
Подизање манастира Хиландара, указао је академик Делић, значи савијање српског гнијезда у Богородичином крилу, што има мало народа.
„Хиландар је српска светогорска духовна тврђава, српски Арарат. Хиландар је наставак Немањиног и Савиног ктиторског и градитељског заноса, који ће захватити све Немањиће. Савина ктиторска дјелатност је од непроцјењивог значаја. Са Светим Савом је утемељена стара српска књижевност, посебно житијна литература. Света Сава је писао биографске, литургијске и правне списе. Од оснивања српске државе и од осамостаљења Цркве развија се државно и црквено законодавство. Свети Сава је са хиландарским и студеничким Типиком, односно са законоправилом, односно Крмчијом творац црквеног и зачетник државног законодавства у Срба. Срби су, захваљујући Светом Сави, прије осам вјекова имали правно уређену Цркву и, у доброј мјери, правно уређену државу“, истакао је др Делић.
Он је нагласио да је велики миротоврац, Свети Сава измирио завађену браћу над очевим моштима, зато, сматра он, свако спомињање Светог Саве, поготово његово слављење, мора бити у знаку братског помирења, слоге и народног јединства.
„Светитељ, просветитељ, утемељитељ Српске православне Цркве и њен први архиепископ, државник и дипломата, творац симфоније између Цркве и државе, законодавац, језички реформатор, темељ српске књиге и књижевности, ходочасник и свјетски путник, миротворац, исцјељитељ, Свети Сава је најзначајнија историјска и светитељска фигура у српском народу“, закључио је академик Јован Делић.
У програму Светосавске академије, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе, учествовали су: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, са диригентима Ленком Дурутовић и Аном Бојић, Београдски мушки хор, којим руководи ђакон Владимир Руменић, етно појац Бранка Зечевић и гуслар Славко Јекнић. На крају Светосавске академије сви учесници заједно су отпјевали химну Светом Сави.
