Епископ Јоаникије служио Литургију у Беранама

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Сиропусну суботу, 17. фебруара 2018, Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег у Беранама.
Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво манастира Ђурђеви Ступови уз молитвено учешће вјерног народа.

Литургијским сабрањем прослављена је слава Саборне цркве Светог Симеона Мироточивог у чију славу се подиже велељепна црква у Беранама.  

Преосвећени Епископ је честитао вјерном народу празник Светог Симеона Мироточивог чије празновање се ове године помјера за суботу прије почетка Великог и Часног Васкршњег поста.

„Прослављамо Светог Оца нашег Симеона Мироточивог, кога често називају зачетником српске државности што донекле јесте тачно. Српски народ је и прије Стефана Немање имао државу, државност, владаре и краљеве, али се ниједан од њих није могао упоредити са Светим Симеоном Мироточивим. Оно што је најважније јесте да га одликује чиста света православна вјера, која је пуна богочежњивости, љубави, ревности, истине“, рекао је Владика Јоаникије.

Он је подсјетио да је Свети Симеон рођен у Подгорици, данашњој Црној Гори, али није сасвим поуздано да ли баш на ријеци Рибници или је у питању шира област. То је, по ријечима Његовог Преосвештенства, нама част и понос. Примио је латинско крштење, јер је на тим просторима преовладавала јурисдикција римског папе.

„Када је постао пунољетан и свјестан свега Свети Симеон Мироточиви је примио православну вјеру у цркви Светих апостола Петра и Павла у старом Расу, која и данас поје Богу. То је био само први његов значајан потез. Све остало у његовом животу темељи се, управо, на тој одлуци: његово ктиторство, имали смо и прије ктитора, али један који је баш познат и који ту титулу може да носи заслужено, ктитор не једне цркве, не једног манастира, него многих светиња, а помињу се најчешће Пресвета Богородица у Топлици, Свети Никола у Топлици, Свети Пантелејмон у Нишу, Ђурђеви Ступови у старом Расу, а понајвише манастир Студеница“, истакао је Епископ Јоаникије, наводећи да овом низу светиња треба придружити и манастир Хиландар, који је почео да се гради за живота Светог Симеона Мироточивог, те да је у Бијелом Пољу подигао манастир Вољавац.
Ктиторство које је у српском роду утемељио је Свети Стефан Немања Симеон Мироточиви до данас је непревазиђено.

„Он је за Цркву своју, за дом Божји ревновао до краја живота. Ишао је правим путем, не скрећући ни лијево, ни десно као што људи, помало, знају да залутају. Ријетки су они који увијек иду право, а он је био и човјек великог покајања као владар и ратник , као онај који је утемељивао државу, онај који се борио против јереси, имао доста непријатеља и међу својим ближњима зато што је хтио да обједини српски народ. Борио се својим непријатељима, а онај који се бори задобија ране, понегдје и погријеши, па је зато био човјек великог покајања“, навео је Владика будимљанско-никшићки.

Велики зетски владар Бодин, подсјетио је Владика Јоаникије, објединио је Рашку, Зету и Босну, али се та нестабилна држава врло брзо распала. Дошао је Свети Симеон Стефан Немања, који је на темељима православне вјере, побожности, љубави према Богу и роду, објединио Рашку и Зету и тако направио средњевјековну државу Србију.

„Зато је та држава била тако јака и постојана. Нажалост, није успио да јој припоји и Босну, а то је, по старим списима, првобитна Србија. Слиједио је Бодина, а његово дјело задобило је трајну вриједност. То је идеја код српског рода да се обједине све српске земље, то је идеја Светог Стефана Немање, идеја Немањића, великих личности у нашем роду, непревазиђених. Они су уздигли свој род и то је златно доба српске историје“.

„Коријен свему био је Свети Симеон Немања, не само зато што је био велики ратник; он је као утемељивач државе, као објединитељ имао и успјеха и неуспјеха, ратовао је, побјеђивао и бивао побјеђиван, понижаван, заробљаван, али увијек је ишао напријед, жртвовао се за свој род, био вјеран Христу Богу и Његовим светим заповјестима. Све је то потврдио својим последњим чином када је, по примјеру свог најмлађег сина, оставио овај свијет, замонашио се у манастиру Студеници, а свој монашки живот наставио на Светој Гори Атонској гдје се упокојио као смјерни и смирени монах Симеон“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Бог га је, нагласио је Владика, наградио за његове трудове, његову љубав, жртву, смирење, сузе и покајање. Свете мошти Светог Симеона источиле су свето цјелебно миро које вјернима даје исцјељење.

Освештан је и преломљен славски колач у славу Светог Симеона Мироточивог. Домаћин славља био је Маринко Рмуш који је са својом породицом, свештенством и вјерним народом припремио трпезу братске љубави. Дио колача преузео је Веселин Вуканић, домаћин славља за наредну годину, а свима је на љубави и труду заблагодарио Епископ Јоаникије.

„Сабрали смо се данас у сјени храма Светог Симеона Мироточивог који се гради. Дивна светиња, можемо рећи, понајвећа и понајљепша, у спомен Светог Симеона. Имамо овдје велике ктиторе и добротворе, и народ прилаже, одваја од својих уста, прилаже светом храму, и наши свештеници се, такође, труде око овог светог храма, али, рекао бих, да више овај свети храм подиже велики ктитор Свети Стефан Немања Преподобни Симеон, него ми сами. Тако и треба да буде да је он на челу, а ми за њим, јер је он бесмртни вожд српског рода у сваком погледу“, поручио је Владика.