Сахрањени земни остаци протинице Лавинике Јововић

 

У 8. недјељу по Духовима, 11. августа 2019, више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и других Епархија, служили су, у манастиру Косијерево, заупокојену Литургију за покој душе новопрестављене слушкиње Божије протинице Лавинике Јововић.

 

Опијело су служили Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и диоклијски Г. Методије са  бројним свештенством, монаштвом и вјерним народом.
Ријечима утјехе протојереју-ставрофору Велимиру Јововићу, никшићком свештенику, члановима породице и родбини обратио се Епископ Јоаникије, који је казао да су данас, на овом мјесту сабрани и уједињени у болу, љубави и молитви због одласка честите свештеничке супруге Лавинике, која је за собом оставила свог вјерног сапутника о. Велимира и петоро дјеце.
„Одлази ова честита, блажена душа, по нашем осјећању прије времена, премлада, када је тек требала да се порадује својој дјеци, да их дошколује, изведе на пут, да их жени и удаје, да види дјецу дјеце своје. Тако је донијело ово вријеме у коме многи млади оболијевају и, прије времена, одлазе, а у овом случају имамо осјећај да је Бог убрао један мирисни цвијет са овог свијета да га пренесе у рај“.
„Свједоци смо да је она свој кратки живот испунила добрим дјелима, која је увијек красила осмјехом, ненаметљивошћу, честитошћу, смирењем, а треба посебно нагласити да је све то запечатила правим хришћанским држањем и великим јунаштвом хришћанским као мајка у својој тешкој болести, која је полако разарала њено тјелесно здравље. Али, како се њено тјелесно здравље урушавало, она је била духом све храбрија и храбрила све око себе“, рекао је Владика.
Протиница Лавиника је са својим мужем, свештеником Велимиром родила петоро дјеце, васпитала их, упутила у живот и прерано отишла, али оваква мајка, нагласио је Његово Преосвештенство, никад не умире – она ће увијек бити са својом дјецом, храбриће их, не само својим свијетлим примјером него и својим духовним присуством, својом молитвом.
„То је оно што нас хришћане у овом часу храбри и тјеши, такав примјер хришћанског живота, хришћанског служења Богу, Цркви и својој малој цркви, породици – велики, диван, величанствен, свијетли примјер. Осјећамо да је она испунила, иако је прерано отишла, све што јој је Бог заповиједио у овом животу. Отишла је са осмијехом са овог свијета, заправо, чим је прешла у нови живот појавио се осмјех на њеном лицу, који ни сада не силази“.
„Блажена је њена душа и зато, колико је год за људске мисли, велики, страшан овај губитак треба и да се утјешите сви. То, наравно, неће бити лако, треба вријеме да прође, али смо увјерени да ће Бог, због њене љубави и бриге, утјешити њену породицу, њене родитеље и да ће њену дјецу увијек штитити, упућивати на прави пут Божји, само да запамте оно чему их је учила и то ће бити довољно. Мајчинска наука је највећа наука, нема веће на овом свијету и нема већег благослова од мајчинског благослова за дјецу“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, поручујући на крају свог архипастирског слова:
„Нека је Господ за сва њена добра дјела, за вјерно служење Богу, Цркви и породици, за примјер васпитања дјеце, нарочито за ону њену неодузмиљиву, несвакидашњу врлину и ведрину, награди и овјенча вијенцем вјечне славе у свом вјечном и непролазном Царству, а посебно да је награди за њено хришћанско држање пред смрћу. То значи да је благодат Божја била у њеном срцу и да је сила Божје истине, сила вјере кријепила њену душу и у најтежим моментима“.
Од своје супруге топлим и бираним ријечима опростио се протојереј-ставрофор Велимир Јововић, рекавши да су њих двоје у свом брачном животу били срце и душа. Иако је, као у сваком браку, било тешких момената, ипак, њихов брак и поштовање, по ријечима о. Велимира, никад нијесу доведени у питање, захваљујући, управо, Лавиники.
Присјетио се њеног доласка у Црну Гору из равног Баната да буде попадија, када је прихватила нову средину, подносила све воље и невоље, и са њим одржала породицу, на чему јој је о. Велимир захвалан.
„Болест је посебна прича, болест је најтеже нешто у животу. Не дај Боже да икога снађе, али кад дође, ако тада нијесте с Христом у паклу сте, а година и по дана њеног живота најчвршћег с Христом, није унијела болест у кућу. Моја Лавиника ни на мене, ни на дјецу, ни на кога није преносила болест. Боловала је тешко, тијело је одумирало, а, како рече Владика, душа је све јача била“, рекао је свештеник Јововић.
Додао је да је Лавиника све рекла својим животом, којим је величала Христа.
„Говорила би да Христа, увијек, треба величати, јер је Он Извор добра, снаге, љепоте, доброте. Тако и јесте, Христу ми благодаримо, а свака твоја ријеч, Лавиника, била је: Слава Богу! И сада и во вјеки вјеков, слава Богу, коме другом“, казао је протојереј-ставрофор Велимир Јововић.
Он је заблагодарио свима који су им пружали помоћ и утјеху током болести и сахране протинице Лавинике. Нарочиту захвалност изразио је Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију, Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију, који је њихов духовни отац и кум, на молитвама за оздрављење и покој Лавиникине душе, удовољивши њеној жељи да почива у порти манастира Косијерево, потом о. Арсенију, игуману косијеревском, свештеницима Радомиру Никчевићу и Слободану Зековићу, о. Сергију, намјеснику Острошком, љекарима у Подгорици, Никшићу и другим мјестима.  

У вечерњим сатима 9. августа 2019. уснула је у Господу у 48. години живота протиница Лавиника Јововић, рођена Рошу, супруга протојереја-ставрофора Велимира Јововића, пароха страшевинског и старотребјешко-кличевског.
Нека јој је вјечан спомен у Царству небеском!

 

 

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva