Манастир Пива прославио храмовну славу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Успенија Пресвете Богородице, у сриједу 28. августа 2019, Свету Архијерејску Литургију у Пивском манастиру, поводом храмовне славе ове светиње.

Манастир Пива прославио храмовну славу

Преосвећеном Епископу је саслуживало бројно свештенство и монаштво из више Епархија са којима и гостујући свештенослужитељ архимандрит Серафим, игуман манастира Нова Грачаница у Чикагу.

Многобројном вјерном народу ријечима пастирске поуке обратио се о. Серафим. Он је, осврнувши се на одговор Пресвете Богородице: Нека ми буде по ријечи Твојој, бесједио о Божјем промислу и предавању вољи Божјој.  

„Данас славимо Успеније Пресвете Богородице, славимо дан кад је Она, Која је апсолутно слушала Господа Бога нашег, Која је апсолутно радила по вољи Његовој, напустила овај свијет, који без Бога нема смисла, и ступила у вјечни живот, у вјечно Царство небеско у коме све има апсолутног смисла. Запитајмо се колико смо спремни да питамо Бога: Шта је то воља Твоја Боже? Да онда кажемо искрено, у молитви Оче наш: Нека буде воља Твоја и да онда видимо, бар, на моменат, како наш живот, без обзира гдје смо и ко смо, јесмо ли у миру, изобиљу, сиромаштву, у изгнанству, или код куће, да ли наш живот, онда, унутар Божје воље и Божјег промисла, има смисла“, рекао је, између осталог, игуман новограчанички о. Серафим.  

Велики празник Успенија Пресвете Богородице сабранима је честитао Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, подсјетивши на ријечи једног од Светих Отаца, који је казао да су анђели и свети примили дјелимично светост од Бога, а Пресвета Дјева Богородица примила је пуноћу светости.

„Сав Њен живот је велика тајна, тајна над тајнама. Како да не буде тајна за људски ум оваплоћење Христово у које анђели не могу завирити, а камоли људи. Није случајно што у светим јеванђељима, тек, понешто, има казано о Пресветој Богородици. Али, иако је о Њој мало казано, када гледамо на Христов живот, који је у значајној мјери описан, свуда видимо, ту, негдје, и Његову Пресвету Мајку Дјеву Богородицу“, навео је Владика Јоаникије.

У Његовом животу, посебно, се истиче да је, указао је Преосвећени Епископ,  Пресвета Богородица била под крстом Христовим и да се, као мајка, сараспела свом Сину на Крсту.

„Испунило се пророштво Светог Симеона Богопримца да ће мач пробити Њену душу. Она је, на овај дан, уснула, као и Христос Господ што је издахнуо на крсту и Она је уснула, примила реалну, људску смрт. Њена смрт имала је много заједничког са Христовом смрћу. Она је била причасник Христове живоносне смрти и истовремено се јавила као Побједитељка смрти. Како Она, Која је носила испод свог срца Извор живота, да буде поробљена смрћу?“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Смрт Пресвете Богородице је, по ријечима Владике Јоаникије, само враћање дуга Адамовог и огреховљеној, палој људској природи.
„Она, као Богородица одмах је стала са десне стране Сина Свог и испуни се Давидово пророштво: Стаде Царица с десне стране Тебе, одјевена у позлаћене ризе и преукрашена. Нијесу то весташтвене ризе, него нетрулежне, ризе саткане од вјечне славе Божје и од вјечног живота Божјег“, нагласио је Епископ.  

Додао је да овај празник има двострукост, с једне стране, помиње се успеније, смрт Пресвете Богородице, Њена сахрана, опијело, али, овом узвишеном погребу, поручио је Владика, слиједило је прослављење, јер се Пресвета Дјева Богородица јавила као Побједитељка смрти.

„И то је остало тајанствено. Нађен је Њен гроб празан. Јавила се после Светом апостолу Томи и Свети апостоли су се утјешили Духом Божјим. Од те радости, која се давно догодила и ми данас црпимо као из свјежег извора, јер оно што је божанско никад не застарјева, она благодат која се излила једном на Цркву Божју увијек је прожима. Ми у овој светињи сабрани, у задужбини Светог Патријарха Саватија Соколовића, у славном Пивском манастиру, данас се радујемо том духовном радошћу и наша срца се испуњавају духовним миомиром од присуства Духа Светог, од Причешћа Светим Тајнама Христовим и од благодатног заступништва Пресвете Дјеве Богородице“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.  

Преосвећени Владика је благословио славски колач и жито, које су, поводом храмовне славе, принијели домаћини овогодишње славе Тадија Бајовић са Црквеним одбором Пивског манастира. Обавезу за наредну годину преузео је Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине.

У манастирској порти је, потом, одржана духовна академија на којој је свечану бесједу одржао књижевник Мирослав Максимовић.
Говорећи о вези манастира и пјесника, Максимовић је навео да у српској средњовјековној држави пјесника није било изван манастира. Поезија се писала за литургијске потребе или је била дио црквеног живота. Данас, међутим, сматра Максиновић, пјесници, углавном, не живе у манастирима, поезија се, углавном, не пише у манастирима, али невидљива, суштинска веза пјесништва и манастира и даље је жива.

„Манастири су настали да би човек имао где да се посвети разговору с Богом. До поезије је човек дошао покушавајући да допре до Бога, да изађе из малог живота на велику висину спознања. Достојевски, у писму брату Михаилу, каже: „Имај у виду да песник у напону надахнућа одгонета Бога.“ А Његош, у песми „Ко је оно на високом брду“, описује песника овим стихом: „Творац мали најближи божанству“. Православни Рус и православни Србин на исти начин, у истом простору, гледају песника, јер на исти начин поимају Бога. Бог је, дакле, веза манастира и поезије, монаха и песника“, казао је Максимовић.

У пригодном културно-умјетничком програму, који је водио пјесник Ранко Мићановић, учествовали су: хор Преподобне мати Ангелине, КУД „Зеленгора“, мушка пјевачка група КУД-а „Сава Владиславић“ из Гацка, етно-пјевачи Матија и Катарина Благојевић, на фрули и двојеницама Радован Сукновић,  народни гуслари Војин Тепавчевић и Иван Вулић.

Заједничарење у Христу је настављено за трпезом љубави.

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva