Молитвени црквено-народни сабор у Милочанима код Никшића

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог мученика Калиника и Свете мученице Серафиме, у суботу 11. августа 2018, Свету Архијерејску Литургију у  храму Светог архангела Михаила у Милочанима код Никшића.

Молитвени црквено-народни сабор у Милочанима код Никшића

Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије.

Литургијским сабрањем, у којем је молитвено учествовао вјерни народ Милочана и они који су својим поријеклом везани за овај крај, почео је црквено-народни сабор, који, поводом љетње славе обновљеног храма организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквени одбор храма у Милочанима.

У току Литургије, Свету тајну крштења примио је слуга Божји Матија Аџић.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије:

„Сабрасмо се, данас, овдје, да се заједнички Богу помолимо, да прославимо име Божје, у Божанској и братској љубави која обнавља наша срца и утврђује наше заједништво, да прославимо љетњу славу овог храма, који смо недавно обновили вашим трудом, љубављу, пажњом, те је заблистао новим сјајем. Почео је и да се лијепо фрескопише, па вас позивам да наставите како би се овај храм украсио како ваља“.

Са обновом храма Светих архистратига Божјих Михаила и Гаврила установљено је, поводом љетње славе Светог архангела Гаврила, и црквено-народно сабрање у вријеме до Госпојинског поста.  

„Жеља нам је да се саберемо поред своје светиње, око гробова, тамо гдје су се наши преци сабирали и оставили завјештање да се сабирамо. Послије ослобођења Никшића, овог дијела тадашње Херцеговине, садашње Црне Горе, прва обавеза свих који су овдје живјели и који су се доселили била је да се подигне црква. Били су далековиди јер су увидјели да ће црква бити потребна и њиховом потомству да би знали да поштују светињу и своју вјеру, да би знали да поштују крсну славу, да би своју дјецу крштавали, вјеначавали, да би вјеру чували као што су је они чували, бранили својим животима, јер је вјера била скупља од свега другог“, казао је Владика.
Поручио је да тако треба да је код свих нас, јег гдје је вјера ту је поштење, истина, сигурност, љубав, правда, врлине које су нам потребне, које красе људски живот и којима се човјек разликује од животиње.

„Знамо да је човјек, понекад, способан да буде много гори од животиње. Животиња се наједе и нахрани своје младунце, а, нажалост, знамо, није ред да помињемо, али јесте ред зато што нас то оптерећује и што је оставило нечисте трагове, поједини људи када почну да пију људску крв никад им није доста. Тога је било у новије вријеме, у 20. вијеку, много међу нама и зато треба да се што више Богу молимо и за ближње, и за даљње, и за праведнике, и за грешнике, да се молимо да нам Бог опрости гријехе“.

„Данас смо имали прилику, што сам одавно желио, да поменемо највећег мученика из овог краја и новијих времена који је уморен у Лори. Када су га дотукли пустили су га да се не каже да је био дотучен тамо, а јесте, мученик Лука Аџић, новомученик Христов. Пострадао је часно за своју отаџбину, а на отаџбини је, да видимо, како ће се понијети према жртвама. За сада то не иде никако, за сад то иде наопако, али, надамо се да ће се поправити. Отаџбина га је послала да ратује и он се одазвао, као што су се и његови преци, увијек, одазивали за Крст часни и слободу златну. Наша је дужност да памтимо, помињемо и чувамо добро сјећање на страдалнике Господње“, нагласио је Његово Преосвештенство.

Нарочиту радост, по ријечима Преосвећеног владике Јоаникија, представља крштење малог Матије, који је, управо, из породице Аџић.
„Нека лоза породице Аџић настави да цвјета и добре плодове доноси Богу и отаџбини, нека Матија буде бољи од нашег покољења и исправи наше грешке. Дај Боже да ново покољење које дораста исправи и грешке наших отаца, па да ова дјеца, ново покољење, поваде кости из јама које окружују овај храм на неколико километара и да их као људе сахране, ако то неће држава као што је обећала, а не можемо јој вјеровати да ће то урадити како ваља и да ће те мученике испоштовати. Спремни су да испоштују жртве окупатора, које су овдје страдале, то су нечији синови били, уреду је то. Црна Гора је дозволила да се они сахране као људи и то смо увијек тако и чинили, јер мртав човјек не може бити непријатељ. Али, код нас је, нажалост, тако да је убијени брат увијек непријатељ, па не желимо да се помиње и да се његов гроб обиљежи, а то није добро ни пред Богом, ни пред људима“.

„Докле год не будемо спремни да сахранимо и повадимо ове кости, са покајањем и сузама, из јама које су око овог храма према Његошу и Голији дотле нема покајања и исправљења међу нама, нема праве људскости, честитости, нити памћења“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Он је, још једном, захвалио свима који су се потрудили око обнове храма у Милочанима, надлежном пароху свештенику Мирку Вукотићу, Милораду Аџићу, домаћину данашњег славља у име свих мјештана и Саши Божовићу, који је дио колача преузео за наредну годину.

Славље је настављено уз трпезу братске љубави.

Фото ДАН

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva