Академија у славу и част Светог Симеона Мироточивог
У Беранама је, у понедјељак 25. фебруара 2019, одржана свечана академија коју, поводом празника Светог Симеона Мироточивог, у чију славу и част се подиже Саборни храм Епископије будимљанско-никшићке, традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране.
Сабрање је, у препуној сали беранског Центра за културу, благословио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући велики празник Преподобног и богоносног Оца нашег Симеона Мироточивог.
Владика је, бесједећи о великом жупаном Светом Симеону Мироточивом Стефану Немањи, казао да је био таква личност наше историје која заслужује епитет први. Он није први српски владар, нити први српски светитељ, али његово дјело, истакао је Епископ Јоаникије, има тако далекосежан значај за српски народ да није случајно што га зовемо првим.
„Објединио је расцјепкане српске земље, обновио своју пропалу дједовину, као што пише његов биограф, а његова дједовина права је Дукља, односно данашња Црна Гора. Не само што је рођен у Подгорици, него својим давним поријеклом потиче из Дукље. Ко чита преднемањићку историју и поближе изучи Бодиново дјело видјеће да је рашка династија, којој је зачетник, управо, Свети Стефан Немања у правом смислу те ријечи, дошла у Рашку, у Бодиново вријеме, из Дукље, Зете, Црне Горе. Родбинске везе двије династије биле су толико блиске да је Свети Стефан имао преимућство да, без икаквих проблема, обједини тадашњу Дукљу и Рашку, да тиме потисне туђина, јер је византијско царство држало мале српске државице у вазалном потчињеном положају“, подсјетио је Његово Преосвештенство.
Државничке заслуге Светог Симеона Мироточивог, по ријечима Владике Јоаникија, јесу величанствене, али он не би имао праву државничку визију да није, сматра Владика, имао праву вјеру.
„Када говоримо о светитељству Светог Симеона Мироточивог видимо, прије свега, његову вјеру. Свакако, да не би имао ни праву државничку визију да није имао праву вјеру. Све што је радио, радио је са вјером. Његово опредјељење за православље је имало толику снагу и толики утицај за његово потомство као Лазарево опредјељење за Царство небеско, а и једно и друго опредјељење је суштински исто“.
„Данас, понајвише, говоримо о његовом ктиторству, о његовој жаркој жељи да угоди Богу, која се појављивала кроз цио његов живот. Докле је био у снази, у сили и слави подизао је величанствене светиње, а када се примакао крају свог живота и више се усмјеравао ка Небеском, него према земаљском царству, лако је предао власт своме наследнику и, са великом жељом да угоди Богу, примио монашки чин. Некада силни и неустрашиви ратник, Стефан Немања од кога се тресао Балкан, се до те мјере смирио да је својим смирењем задивио и светогорске монахе. Његово светитељство слави се, скоро, на исти начин као светитељство Светог Саве, а ми овдје у Беранама подижемо Саборну светињу Епископије будимљанско-никшићке, монументални храм Светом Стефану Немањи Симеону Мироточивом и зато смо уобичајили да овај велики празник обиљежимо духовним свечаностима и литургијским сабрањима“, бесједио је Епископ.
Нагласио је да следеће године прослављамо велики јубилеј – 800 година од проглашења аутокефалности Српске православне Цркве и оснивања Будимљанске епископије.
Свечану Светосимеоновску бесједу одржао је књижевник и новинар Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Он је указао на стање у данашој Црној Гори, у којој актуелна власт настоји, оцијенио је Ђурић, да сакрије Немањине трагове, трагове наше древности у коријену града, желећи да остатке тврђаве преиначи у османско наслеђе, а Немањину колијевку у туђинско огњиште.
„У том циљу заратили су и са самим Богом, подмећући Црној Гори и њеном светитељском Трону лажне попове и лажне цркве, док праве настоје да уруше и затру. Да се наша заблудјела браћа ичега сјећају, знали би да им је држава у коју се куну рођена у Олтару Српске православне цркве, исте оне коју хоће да обурдају са Румије, коју су обурдали са Ловћена...“, рекао је Ђурић.
Он је додао да је Немања прва станица на том путу, наш дубоки споменик битисања, наш корјен, наша тапија, коју морамо дјеци да предамо, како би знали да су у Црној Гори своји на своме.
„Пошавши за сином на Атос, одрекавши се пуних ризница, замијенивши свијет црном ризом, силни ратник скрушено је признао првенство синовог дјела, ударајаћи наук, путоказ и високу лествицу народне етике, која ће се касније на Косову потврдити избором Светог Кнеза Лазара – равнонемањићког: “Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довјека“.
„Као што је Свети Сава у Пантеону наших светитеља старији од Светог Симеона, тако је и наша духовност, вјера и култура, увек била приоритетнија од свих земаљских блага и ризница. Та порука је стигла и до ове генерације Срба и опредијелило како ћемо се понашати и на Косову Пољу, и на Мојковцу, и на Крусима, и на Ножицама, на свим нашим Кајмакчаланима, Вртијељкама и Кошарама...То је наш путоказ за сва мутна времена, па и за ово вријеме којем свједочимо“, казао је, између осталог, Новица Ђурић.
У програму свечане академије учествовали су: хор „Света мати Анастасија“, Јелена Ристић, вокална солисткиња, Милета Пантовић, народни гуслар, пјевачки састав „Цар Душан Силни“, трио Настасија Зоговић, Милена Пековић и Наталија Кораћ, рецитатор Василије Лекић, а водитељи су били: Ирина Зечевић и Васко Драговић.
