Заупокојена Литургија у Никољцу
На Задушнице, у суботу 18 фебруара, у цркви Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Никољцу у Бијелом Пољу, Заупокојену Литургију са општим поменом служио је протојереј ставрофор Мираш Богавац.
Он је у бесједи истакао да највеће дјело које можемо да учинимо за наше упокојене је света Литургија и да нас у ову суботу, пред Месопну недјељу Црква позива да се молитвено сјећамо оних који су уснули у нади у Васкрсење и живот вјечни.
“Свим вјерницима желим добро здравље а вашим упокојеним, којих се данас сјећамо, рајска насеља” казао је прота Мираш.
Протојереј Дарко Пејић је бесједио да на исти начин са љубављу обилазимо живе сроднике, да са можда и већом пажњом треба да се односимо према нашим преминулим.
“Има много тога што смо изгубили и што треба враћати. А вјерујте ми, браћо и сестре, одавде је један пут до страшног суда, а одатле идемо у рај или пакао. Један пут се зове се човјекољубље, други пут је самољубље. Јеванђеље нас учи и заповиједа нам да љубим једни друге, да љубимо љубављу оном која нам је дата Богом, јер сваки је човјек икона Божја. Носи печат Божји, дише и живи Богом. Док је душа у човјеку он је жив и тјелесно. Када душа напусти тијело оно умире. Значи све што имамо имамо Богом. Зато псалмопојац Давид говори – све што дише нека хвали Господа. Данас је наш однос једних према другима често искривљен, лош, удаљили смо се једни од других. А онда удаљеност рађа омразу , неосјећајност или хладноћу, а то се преноси и на остале дијелове нашега живота, па се тако почнемо односити и према гробљима покојника и сродника наших. Имамо ми нажалост и много наших домова, који нису освештани и окађени, у којима се молитва није прочитала. А већина тих домова саграђени су неђељом и Свечевима, а слично је са гробним мјестима."
"Запустјело срце у човјеку па онда се коров и пустиња шири на све. Не може човјек пренијети добро на другог човјека ако сам не постане добар. Приближава нам се пост, немојмо да подцјењујемо и заборављамо вриједност поста. Адам и Ева, наши прародитељи, први створени од Господа, имали је врсту поста да не дирају од Дрвета познања добра и зла, односно да се уздржавају. Е то је пост. Он има двије слике и начина, први је тјелесни, када пазимо шта једемо, али важније од тога је колико једемо. Циљ поста је прво да смањимо количину. Тако је и са склоностима према гријеху, ако не можемо да га уклонимо, да бар смањујемо. Ако смо навикли да псујемо, да се понекад уједемо за језик али псовка да не пређе преко уста; ако смо научили да кунемо и ружно говоримо о другима, да такође не дамо језику своме да клевета, а онда ћемо научити тај језик да слави и хвали, да помаже и разумије. Први корак за себе и своју душу а и ближње јесте молитва, да научимо да се прекрстимо и кажемо – Господе Исусе Христе Сине Божји помилуј ме и – Пресвета Богородице спаси нас. Да завапимо своме Светитељу – Помози, заштити и спаси, - а онда да ту молитву окренемо ка ближњему. Ако је у тешкоћи и муци да се најприје помолимо за њега, а онда да нам Господ да могућности да му и физички помогнемо”, бесједио је о. Дарко.
Он је савјетовао вјернике да им не прва недјеља поста не прође да се не моле, не окаде кућу и запале кандило, да одлазе на молитве.
Зашто је црква устројила постове и празнике? Да би у свему имали мјеру – шест дана ради и свршавај послове своје, седми дан је одмор Господу Богу твоме. У седми дан, то је недјеља, или први дан, је дан који славимо Господа, молимо му се а онда се враћамо својим обавезама и пословима. Људи се заваравају одјђе мислећи овђе да имамо времена. Вријеме је у Божјим рукама, није у нашим, једино што можемо је да се трудимо да то вријеме које нам је дато проживимо честито и свето. Искористимо дане и вријеме да једни другима будемо браћа, једини пут који нас може увести у царство небеско, да станемо са Светим Савом, Светим Симеоном, Светим Арсенијем, Светим Василијем, Светим Петром и свима светима из рода нашег јесте пут Христољубља и Човјекољубља.
Запамтите, лаже сваки човјек који каже да воли Бога а мрзи ближњега - то није истина. Онај ко воли Бога има љубави за ближњег, за пријатеље и непријатеље. Да нас по томе познају, да смо Христови и да смо дјеца Божја. Нека би Бог свим преминулим прецима нашим и свима који почивају око овога светога храма и свима који животе своје положише подари покој душе и рајско насеље а вама брачо и сестре, слогу мир и љубав.
