Представљен други број Љетописа Бањана и Рудина
Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ организовало је, у суботу 25. фебруара 2017, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, промоцију другог броја часописа Љетопис Бањана и Рудина.
Представљању је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, бројни племеници и пријатељи овог славног и надалеко познатог племена.
Према ријечима књижевника Радомира Уљаревића, покретањем овог часописа „покренута је лавина одважних и смјелих тумачења и читања наше прошлости, историје и садашњости и свеколике културе“.
„Овом књигом, ми из Рудина и Бањана смо симболично извадили личну карту или још боље пасош који би, само кад бисмо га превели на неке језике, био међународно признат. То је пасош који гарантује нашу духовну самобитност и самоличност и документ који би био улазница за сваку капију, државу, краљевство и царство духа, на крају, ако хоћете, и Царство небеско. Ово су, можда, крупне ријечи, али иза њих стоје велика имена од Саве Косановића до Душана Косовића, Милана Комненића, Петра Сарића, да не набрајамо даље“, казао је Уљаревић.
Он је напоменуо да Љетопис Бањана и Рудина својим садржајем превазилази почетну идеју, јер је испунио високе захтјеве часописне продукције у смислу квалитета и избора прилога које доноси.
„Завређује да се нађе у свим српским књижарама и библиотекама, у Београду, Новом Саду и другим мјестима, да се упише у оне часописе који периодично излазе на српском језику, јер равноправно може да стоји са било којим од наших најбољих часописа“, закључио је Уљаревић.
Др Трипко Драганић је оцијенио да сва поглавља овог часописа носе засебне поруке и траже посебно ишчитавање, да им се враћамо као што се сваки човјек враћа свом родном крају. Највећу пажњу, по његовом мишљењу, завређује рубрика о великом архијереју Српске Православне Цркве Митрополиту дабро-босанском хаџи Сави Косановићу, чије име и носи Удружење Бањана и Рудињана, као и одјељак Устаничко доба, који је посвећен ратовању Херцеговаца и Црногораца у Вељем рату, гдје је акценат стављен на чувену битку на Вучјем долу и подизање спомен храма Светог Атиногена у славу вучедолских јунака.
Предложио је да се Удружење „Владика Сава Косановић“ прошири и на Грахово, уз образоложење да су ова два племена историјски наслоњена једно на друго, те да Љетопис треба да се бави и социолошко-економским темама како би се указало на животне приче житеља Бањана и Рудина.
Професор Веселин Матовић се, представљајући текстове који су заступљени у другом броју Љетописа, осврнуо, нарочито, на путопис Владике Саве Косановића на Синај, текст који, према његовим ријечима, на одмјерен начин прате историјске реминисценције, реминисценције на богато културно наслеђе, теолошка и историјска размишљања, те личне емоције Владике Саве Косановића. Посебно је занимљив његов језик, пренијет у оригиналу, па је и са те стране овај текст веома занимиљив и значајан, јер обилује лексиком која је данас скоро заборављена.
„У овој рубрици налази се још један значајан текст, а то је наставак романсиране биографије Владике Саве Косановића, чији је аутор проф. др Живко Ђурковић. Пишући ову романсирану биографију он је успио да усклади двије битне ствари романескно и фактографско, и тиме се показао као наш Ромен Ролан, чувени аутор романсираних биографија Микеланђела, Махатме Гандија и других“, казао је, између осталог, Матовић.
„Најдубље осјећање које носимо у нашем племену је осјећање да је ријеч важна, да ријеч може бити важна и животворна,и љубав према ријечи, а то је љубав према човјеку, загледаност у човјека, у судбину. Наши људи нијесу читали књиге, али су посматрали живот и у сваком селу било је толико материјала да би то могла бити подлога за један добар роман“, рекао је Милутин Мићовић, главни уредник Љетописа.
Из Бањана и Рудина, додао је Мићовић, има људи у свим областима стваралаштва, то су израсле личности, у култури, науци, у домену универзитетског образовања, спорта, ликовних умјетности, позоришта. Та густина наслеђа и слојевитост је основни разлог који тражи књигу, а књига даје неку сигурност да се то просије.
„Књига је, ето, велика обимом, а неко моје осјећање је да се ова књига чита годину дана, прелистава, погледује, да стоји негдје близу руке, близу ума и да се повремено отвара. Није то попут књига које се брзо читају, него је то оно што се наталожило у нашем народу, оно што је израсло из нашег племена, а свега тога има у изобиљу“, нагласио је Мићовић.
Вече су употпунили црквени хор „Преподобнe мати Ангелине“, народни гуслар Андрија Кнежевић и Милица Булатовић, која је читала одломке из текстова.
