На празник Светих бесребреника Кира и Јована, у суботу 13. фебруара 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, Свету Архијерејску Литургију и годишњи помен Митрополиту дабробосанском Сави Косановићу.

Преосвећеном Епископу Јоаникију у Светој Архијерејској Литургији саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке.
Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, поводом годишњице упокојења блаженог помена Митрополита Саве Косановића, бесједио је јереј Остоја Кнежевић, старјешина никшићког Саборног храма.

Он је казао да успомену на неки велики дан и неку значајну личност на најљепши начин крунишемо, управо, Светом евхаристијом, благодарношћу Богу Дародавцу свих добара.

"А данас се сјећамо и вршимо годишњи помен блажене успомене Митрополиту сарајевском и дабробосанском Сави, нашем земљаку, који је рођен у горњим Бањанима у Миљанићима. Рођен у вријеме владавине отоманске империје, доживио је судбину народа оног времена, пострадао и остао сироче, касније постао житомислићки ђак, па студентбеоградске Богословије. Имао је жељу и талента да се и даље школује, али, услед околности није му се пружила та могућност“.

"Убрзо, по потреби службе свом роду и Богу, Сава постаје учитељ и свештеник, касније монах, архимандрит, епископ и митрополит и на тој катедри не бива дуго, свега четири године. Он је то вријеме искористио да буде пастир свог стада, да проповиједа ријеч Божју, да рукополаже нове свештенике, да чува своју паству од разних искушења која су је вребала у том времену, а понајвише од унијаћења и латинске уније која се, анексијом Босне и Херцеговине, снажно наметнула нашем народу на тим просторима“, рекао је свештеник Кнежевић.

Како са Митрополитом Савом није било компромиса када је у питања истинита вјера у Христа он, убрзо, бива уклоњен са своје катедре, протјеран и обесправљен да ни као обичан човјек није могао да живи међу својим народом, подсјетио је о. Остоја.

"Знали су да је он личност која има утицаја да окупља људе и поучава, да је он пастир кога слуша стадо и бива протјеран у Беч.Вријеме свог прогонства, који је можда најинтересантнији период његовог живота, користи како би себе духовно изграђивао и усавршавао. Тако понижен, са својим ранама, одлази у Свету земљу да на оној плочи, гдје је положено и миропомазано тијело Господње,дотакне својим челом да просвијетли свој ум и своје срце, одлази да се успне уз Голготу и да додирне ране Христове и да тако зацијели своје ране“, рекао је, између осталог, у својој бесједи јереј Остоја Кнежевић.

По обављеном причешћу бројних вјерника архипастирским словом обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је позвао сабране да заједно обиђу гробно мјесто Митрополита Саве Косановића и молитвено учествују у годишњем помену великом добротвору Саборног храма у Никшићу, као и многих других храмова.

"Иницијатор овог нашег окупљања и помена Митрополиту Сави Косановићу је Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, који су понајвише везани за Митрополита Саву Косановића. Али, он је оставио толико дубок траг у историји цијелог српског народа да је, до скора, увршћиван међу сто знаменитих личности српског народа 19. и 20. вијека, највише зато што је пострадао на правди Бога и што је био исповједник оне истине и оне патње, коју је наш народ трпио и био изложен страшном пројекту однарођавања, поробљавања и духовног отуђивања“.

"Била је слобода, али под видом слободе било је ропство и он је то саопштио јавно и за ту истину пострадао као исповједник вјере, такви су људи Божји. Они у овом свијету често носе свој крст, иду трновитим путем, али их историја не заборавља“, истакао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, напомињући да свештенство Саборног храма у Никшићу треба да организује више оваквих помена и другим значајним личностима из нашег народа, као што је Митрополит Митрофан Бан, краљ Никола, а нарочито први Епископ захумско-рашкиКирил Митровић, који је столовао у овој светињи.

По одслуженој Литургији, Владика је са свештенством и у присуству вјерног народа, помен Митрополиту Сави Косановићу служио на његовом гробном мјесту у старом градском гробљу. Земни остаци блаженопочившег Митрополита дабробосанског хаџи Саве Косановићапренијети су из Улциња у Никшић 2003. године од када почивају поред цркве Светих Петра и Павла у непосредној близини Саборне цркве Светог Василија Острошког, чији је био велики приложник.

Упокојио се 11. фебруара 1903. године, па се помен овом великом добротвору и мученику, благословом ПреосвећеногЕпископа Јоаникија,служи у мјесецу фебруару.