Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије служили су, на празник Светих бесребреника Кира и Јована, у петак 13. фебруара 2015, у присуству чланова породице, родбине и бројних пријатеља, опијело новопрестављеној слушкињи Божјој Милени Станишић у кући породице Станишић у Драговој Луци у Никшићу.

Преосвећеним Епископима је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке и митрополије Црногорско-приморске.

Над одром новопрестављене слушкиње Божје Милене Станишић бесједио је Владика захумско-херцеговачки Г. Григорије.

"Кад се опраштамо од истинских хришћана бивамо испуњени, не осјећајем смрти и смртности, него осјећајем живота и радости. Ето, драга браћо и сестре, одговора на тајну која већ двије хиљаде година струји свијетом, на тајну спасења, на тајну над тајнама, тајну васкрсења да сваки онај који живи у Христу умире са Христом. али и васкрсава са Христом“.

"Данас сахрањујемо, браћо и сестре, као што сви добро знате, много боље него ја, али ја знам као један од оних хришћана најмањи, који је посјећивао и познавао данас упокојену, мајку Милену. Ако бисмо хтјели да сажмемо укратко њен живот у чему је протекао - у служењу, у трпљењу, у смирењу, у болу, али оно што је најстрашније и најузвишеније, што је њен живот протекао у близини смрти, јер она је као она прва и највећа хришћанка, мајка Божја доживјела да јој мач прободе срце кад је изгубила сина вољенога кога је изњедрила из своје утробе“.

"Од тада је њен живот је ближи смрти него животу, али она се никад није опредијелила за смрт него за живот своје друге дјеце и за свој живот и за живот свог упокојеног сина. Отуда је извирала њена животна снага, њена вјера, њена доброта, њен мир у том трпљењу и том болу“, казао је Епископ Григорије.

Тај мир, додао је Преосвећени Владика, види се у овом тренутку на њеном лицу.

"Њено лице данас говори, као што смо пјевали у оној пјесми, да се вратила у првобитну красоту, очишћена од сваке људске немоћи, сваке људске слабости, од бола, од туге, од уздисања, припремљена за овај час и кроз болест и кроз сва трпљења цијелог живота. Зато је данас, пред овим њеним домом, најјасније и највидљивије, чути ону ријеч у молитви, која говори да ми умјесто надгробног ридања пјевамо пјесму Алилуја.“

"Сахрањујући ову хришћанску, православну мајку ми, у ствари, полажемо још једно пшенично зрно у земљу из кога ће изнићи стотине зрна живота јер како је давно некад неко рекао да су хришћани који су претрпјели муку у овом свијету сјеме за нове хришћане. У томе је још једна тајна Милениног живота, тајна која је откривена већ овдје и сада у њеној дјеци, њеним синовима, кћерима, унукама и унуцима. Због тога смо данас како тужни због њеног одласка, али истовремено и благословени и умилно додирнути њеном добротом до саме душе наше, до срца наших. Ово је, браћо и сестре, упокојење, али за нас хришћане и велико укрепљење. То је тајна љубави и милости Божје, зато је и речено у Светом Јеванђељу данашњем да они који су чинили добро не иду на суд него прелазе из смрти у живот. Ми смо данас свједоци једног преласка из смрти у живот“.

"Нека је благословен њен одлазак тамо гдје нема бола, туге и уздисања, доста је одболовала, одтуговала, уздисала, тамо гдје је радост непрестана, тамо гдје ће се сусрести са онима за којима је жудила и туговала. Нека је благословен Бог наш Који нам је дао такву вјеру, такве људе и такве родитеље да и ми можемо да будемо укрепљени њиховом чистотом, њиховом добротом, њиховом вјером, њиховим трпљењем, њиховим смирењем, али оно што је најважније, њиховим у Христу васкрсењем и спасењем“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије.

Од новопрестављене слушкиње Божје Милене Станишић,која се упокојила у 84. години,у име породице опростио се њен брат Миладин Маговчевић и унук Крсто Станишић.

"Док се лијечила код љекара она је и сама била лијек на рану многима. Ко год је бар једном срео Милену, није могао остати равнодушан пред снагом њеног карактера. Њена непоновљива личност и језгровити говор остају дубоку у сјећању свакога од нас. Милена је имала ту врлину да благодари за учињено добро и да узврати са још више добра. Била је гостопримна и великодушна и знала да из ничега створи нешто вриједно и скупоцјено. И у роду и у дому свакога је дочекивала пуног срца. Ако бисмо једном реченицом хтјели да искажемо шта је она у свом животу жељела, онда је то она њена омиљена изрека да ти се све што чиниш по љепоти познаје. То је био мото њеног живота који је потврдила својим несебичним и богатим дјелима."

"Милена Станишић је у свом животу зарадила љубав њених потомака и свих сродника и мјесто вјечног памћења у Цркви Божијој, што свједочи и име којим су је многи звали МАЈКА МИЛЕНА. Рођена је на дан Усјековања Светог Јована Крститеља и то довољно говори шта је предодређивало њен живот од самог почетка, пуно страдања, али и пуно славе. Највеће њено страдање било је у оном дану када је изгибила свог сина првјенца, Радомана Раца. Велика је била њена туга, али и утјеха коју је примала са захвалношћу, од Бога и од својих ближњих. Та њена способност благодарења одржавала је у животу, да не пресвисне у болу и тузи. Она је и све нас надахњивала да јачамо у благодарењу. Тако, данас користим прилику да тим знањем примљеним од ње, заблагодарим њој за све оно што је учинила за нас“, истакао је њен унук Крсто Станишић.

Сахрана је обављена на мјесном гробљу у подострошком селу Баљиновац,код цркве Светог Николе.

Аудио запис са опијела можете чути овдје