На годишњицу упокојења Патријарха српског Г. Павла

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије присуствовао је Светој Архијерејској Литургији, која је, поводом годишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, служена у уторак, 15. новембра у Саборној цркви у Београду.

Литургију и парастос служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј у присуству Преосвећених Епископа сремског Г. Василија, врањског Г. Пахомија, шумадијског Г. Јована, будимљанско-никшићког Јоаникија и викарног ремезијанског Г. Андреја.

Помен поводом двогодишњице смрти Патријарха Павла на гробу Свјатјејшег Патријарха у манастиру Раковица, уз саслужење више свештеника и у присуству већег броја вјерника, служио је Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије Ракита.

Надгробном бесједом обратио се Преосвећени Владика Атанасије:

“Навршава се друга година од како је Патријарх Павле отишао од нас, а и остао, опет, са нама. Стојећи овде, поред њега, не бисмо знали шта да кажемо. Можемо само да излијемо своја осећања и своје молбе, јер обухвата нас трепет када стојимо близу њега. Знамо ми да је он наш отац, наш пастир, знамо колико је брижан био према нама и знамо да и даље, озго и одавде, брине о нама, знамо да нас он воли, али, ето, ми опет трептимо, трептимо управо због тога што није лако стајати поред њега. Он нас види, он загледа у нас и проверава јесу ли нас се коснуле његове речи, семе Божанске науке, које је сејао и трудио се да сеје по душама нашим и по целом нашем народу. Он загледа да ли је то семе остало тамо, да ли је никло, је ли пустило корена, расте ли, хоће ли донети плод. Ми знамо да је његова душа испуњена добротом, љубављу, светошћу, благодаћу, али он би волео још и више, да та доброта, и мир, и љубав, и живот Божански, да то заживи у нама, јер је он, на првом месту, учитељ спасења. Њега највише то интересује – да ли се ми спасавамо или не“.

“Обраћамо му се са молитвом да нам опрости ако није задовољан са нама и да својим усрдним молитвама измоли од Бога за нас снагу вере, наде и љубави. Ми му се овде обраћамо у име свих из целог рода нашег, да погледа оне осиромашене, да погледа бескућнике, да погледа оне још угњетаване на Косову и Метохији, оне над којима моћни показују своју силу, да измоли од Бога Његову заштиту, да онима, који су збуњени пред животом и устрашени, Господ укаже, његовим молитвама, пут, овом народу, који још ходи кроз минска поља, да покаже, његовим молитвама, Господ наш како безбедно да прођу кроз све замке и да остану цели. Једном речју, молимо се Патријарху Павлу да се не наљути на нас, да не одустане од нас и да настави своју пастирску бригу према нама, сада са бољег места, утицајнијег, одакле се може више деловати, из веће близине Божије, из те заједнице Светих, међу којима су и сви Свети из рода нашег“.
“Захваљујемо Ваша Светости за сву бригу коју сте показали према свима нама и коју, знамо, да ћете и даље пројављивати. Вечан вам помен и нека вас Господ узводи, из славе у славу, у пуноћу живота у Господу нашем Исусу Христу од које, нека бисмо и ми, твојим молитвама кушали и у њој блаженствовали и радовали се заједно са тобом, наш духовни оче, нека бисмо се обрадовали твојој радости од тога што ћемо послушати тебе и бити онакви какви ти желиш да будемо.

Богу нашем слава, а теби оче наш хвала. Амин!“