Заупокојена Литургија и помен Пивљанима, страдалим у Првом свјетском рату

У манастиру Успенија Пресвете Богородице у Пиви, у суботу 29. децембра 2018, служена је заупокојена Литургије, а потом и помен Пивљанима, који су животе положили у одбрани отечества и српства у Првом свјетском рату 1914-1918.

Литургију jе служило свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протојереј Миодраг Тодоровић, јеромонах Јефтимије (Шкулетић) и јереј  Мирослав Михаиловић, парох пивски.

У молитвама пред Господом поменуто је више од двије стотине Пивљана, који су уморени у аустроугарским казаматима и добровољци, погинули у бродовима, потопљеним од Аустроугара.

Пастирском бесједом обратио се јеромонах Јефтимије, истичући да је субота дан кад се хришћани моле за покојне. Тајна смрти, додао је он, највећа је тајна у човјековом животу.

„Немоћни смо да објаснимо тајну смрти и онда тражимо утјеху у Богу. Данас људи траже своје поријекло, трагају ко им је био дјед и прадјед, особито задњих година. У томе се види чежња људска за извором, чежња за својим корјенима. То је добро, али то је само она хоризонтална линија када човјек тражи поријекло по својој крви“, казао је игуман пивски.

Истакао је да је најважније молити се за душе упокојених, јер ћемо у свом срцу осјетити радост, а и њихове душе осјећају утјеху.
„То су те невидљиве везе које су изван наших чула. Наша љубав се, нарочито, осликава кад помињемо имена. Али, ако то радимо без икаквих осјећања, онда треба да се замислимо и тражимо од Бога да прошири наша срца. Тајна је и кад се сјетимо да поменемо неко име, то је изван разума, а на то  Бог  побуђује наше срце. Соломон каже кад безбожник умре брзо се заборавља, нико не жали за њим, а кад неко праведан умре жалимо за њим, наша душа осјећа тугу, јер је тај човјек имао добра дјела“, бесједио је јеромонах Јефтимије.
Он је поучио да је највећа заповијест Божја положити живот за друге, а ту заповјест испунили су Пивљани, који су страдали у одбрани отечества прије стотину година.

„Ми данас помињемо имена оних који су пострадали за ближње своје. Заповјест Божја је да живимо за друге, да не будемо себични, а највећа заповјест је положити живот за друге. Ми смо се потрудили да сазнамо имена страдалих, а све друго је  њихова  и Божја заслуга. бог је покренуо срца наша да се послије сто година сјетимо њихових имена због њихових добрих дјела, односно, што су дали живот и показали родољубље, које много недостаје у нашем времену“, казао је јеромонах Јефтимије.

Имена Пивљана који су страдали током Првог свјетског рата налазе се у Поменику, који је приредио историчар Миле Цицмил. Сабрано је више од 200 имена оних који су уморени у аустроугарским казаматима у интернацији и логорима у Црној Гори, те оних који су као добровољци страдали у бродовима, потопљеним у луци Сан Ђовани ди Медова 6. јануара 1916. За приређивање Поменика Цицмил је користио историјске изворе, архиве, а податке је добијао и од својих племеника. Поменик садржи и имена страдалих припадника Жупско-пивског и Планинско-пивског батаљона.