Литургија у бјелопољској цркви светих апостола Петра и Павла

У бјелопољској цркви светих апостола Петра и Павла Литургију је у недјељу служио протојереј Дарко Пејић.

Честитајући вјерницима причешће- свету евхаристију коју су примили и мајкама празник Материце, о. Дарко је указао да не постоји на земљи узвишенији, величанственији и важнији тренутак за човјека од оног када се причешћује, када обнавља срушену и покидану заједницу за Богом, и враћа се у рај. “Ми људи када кажемо рај одмах помислимо на земљаске красоте, међутим, постоји важнији рај од свих земаљских блага. Тај рај је срце човјеково. И ако га човјек очисти, освети молитвом, постом, покајањем исповијешћу, он на крају кроз причешће учини да се сами Господ спусти у то срце. Е то је, браћо и сестре прави и стварни рај -близина човјека са Богом. Чули сте данашње Јеванђеље.

Каже неки богати кнез приђе Христу и упита га: Учитељи добри (благи), шта да учиним да добијем живот вјечни. А Христос га пита зашто ме зовеш добрим, нико није добар осим једног Бога. Зато што Господ познаје срце овога човјека који му је пришао и види да га није познао као Сина Божјег, него да то говори више да му се допадне и додвори. И онда му Христос одговори шта је потребно да човјек задобије живот вјечни. Прво заповијести знаш: не убиј, не укради, не свједочи лажно, не чини прељубу, поштуј оца и мајку. Значи прво треба да научимо себе да не чинимо зло и да не чинимо гријех, то јест да се одвикнемо и одрекнемо од њега. То је први корак. А он, да би се оправдао каже: Све сам ово држао од младости своје. Међутим, како је држао закон и заповијести Божје-онако како је то радила већина књижевника и фарисеја тога доба -формално, као нажалост што ми често данас кажемо ‘не радим недјељом, светкујем’ а није у храм никад ушао. Па је ли светковање недјеље ако не радимо. Није Бог нама одредио недјељу да не радимо, него има важнији и пречи посао од тог физичког, од рада за стомак. То је дан када се ради за душу. Е тако је и овај кнез формално држао заповијести. Говори као онај фарисеј у храму, што је рекао: Господе, хвала ти што нисам као овај цариник иза мене.Дајем десетак од свега, то је порез. Плаћам порез храму и постим два пута (седмично). Међутим, то само по себи је средство да дођемо до овога духовног. И он је тако, браћо и сестре, формално држао закон Божји. И он би пред народом изгледао добар и честит човјек, међутим, оно унутрашње, топлоте, љубави према Богу и човјеку се он одрекао и угасио је. Зашто? Зато што је ту љубав притисла једна њему већа и важнија – љубав према његовом богаству. И није он господарио својим богаством и благом, него богаство господарило њиме, а због чега, то видимо у следећој реченици, када му Христос каже: Још ти једно треба да задобијеш живот вјечни, да будеш савршен. Иди раздај све што имаш сиромасима, па узми крст свој и хајде за мном. И каже растужи се веома, и отиде од Христа, јер бијаше веома богат. Побиједила љубав према богаству, а и ми браћо и сестре, кад год се богатимо, то радимо на уштрб нечег другог. Кад купимо скупљу јакну него што нам треба, осиромашили смо душу. И зашто у овом времену и жене и људи имају потребу да се шминкају, облаче? Покушавамо насилно да се допаднемо једни другима. И зашто смо све удаљенији једни од других. Зато што срцем не препознајемо једни друге, срцем смо се удаљили једни од других. Е тако је и овај богаташ, гомилајући скупљајући богаство своје, срцем се удаљио од Бога и ближњег свога. И када је требало изабрати оставио је и Бога и људе и отишао богаству своме”, бесједио је о. Дарко. Он је свим мајкама пожелио срећан и благословен празник Материце и пожелио да их Бог плаштом своје Богомајке води и чува, а потом се освнуо на данашње мајке. “У данашње вријеме чинимо велико зло својој дјеци, својим кћеркама и све то, да иронија буде већа, из љубави. Мајка размази своју кћерку, све јој дозволи, говори јој да се не удаје, гдје ће, има времена. Онда такву кћерку неком момку да. А питам сваку мајку да ли би вољела да у њен дом син доведе раскалашну и распуштену кћерку. Радимо против себе. Исто је тако и за синове. Потпуно исто. Не раздвајам и не одвајам. Размислимо шта радимо а све као волимо дјецу и радимо из љубави према дјеци. Да им све створимо. Па често пружамо руку и на оно што није наше, и све под изговором да оставимо дјеци. Умјесто благослова, тако ћемо им оставити проклество своје. Учимо их да буду људи, да буду радни и вриједни, па нека засучу рукаве и нека стичу. Тако ћемо доживјети једном макар ако не овдје, а оно горе, на Небу да будемо благословени и ми и наша дјеца. Не отимајмо и не узимајмо својој дјеци рај давајући им земљу, пуну руку дуката и злата које мислимо да дајемо дјеци, а у ствари им дајемо змије, шкорпије и отров. Учимо их честитости, да буду благословени, дјеца благословених родитеља, да и они приме благодат. Нека би се Господ молитвама и милошћу својом на све нас смиловао и путем својим водио Амин боже дај”, бесједио је о. Дарко. Он је на крају позвао вјернике да искористе дане поста да се исповиједе, причесте и тако врате на пут Божји.