Евхаристијско сабрање у манастиру Ђурђеви Ступови
На 26. недјељу по Духовима, празник Преподобног Григорија Декаполита и Претпразништво Ваведења, 3. децембра 2017, Света Архијерејска Литургија служена је у манастиру Ђурђеви Ступови.
Литургију су служили Њихова Преосвештенства Епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархија: рашко-призренске, бачке, нишке и будимљанско-никшићке.
Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Теодосије, говорећи о прочитаном јеванђељском зачалу:
„У данашњем светом Јеванђељу каже се да је један богати човек био у недоумици шта да ради, јер му је њива, летина и сво земаљско богатство родило у толиком изобиљу да је он, будући већ богат земаљским добрима а његове житнице мале да приме толико изобиље богатства, одлучио да руши своје постојеће житнице и гради много веће како би све то са њиве, плодове, богатство сабрао у своје житнице. Овде видимо, драга браћо и сестре, да је тај безумни богаташ присвајао оно што није само њему припадало, него је првенствено било Божје“, казао је Владика, наглашавајући да је сав наш труд узалудан без Божје воље и благослова.
„Он је све то присвојио себи, хтео је свако зрно са њиве да сабере у своју житницу да не би нешто остало на пољу да птице или да од тог његовог богатства узме, не дај Боже, неко од оних који су сиромашни, бедни, гладни. Мислио је само на себе, био је себичан и, како кажу Свети Оци, крадљивац, присвајао је оно што није само њему припадало. И рекао је сам себи: Кад напуним житнице онда ће ми то бити за много година и онда душо једи, пиј, уживај и весели се за много година“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да у примјеру овог богаташа сви можемо да се препознамо, да видимо колико смо везани за земаљско, пролазно, трошно богатство, а колико мислимо на Бога, колико се богатимо оним непролазним и вјечним, што је много важније од оног првог.
Господ се обраћа човjеку, који је замислио да му предстоји будућност пуна одмора, уживања и безбрижности, каже му да ће ту ноћ умријети и да је безуман зато што је све засновао на материјалном богатству без кога ће остати.
„То значи да наш живот овоземаљски, пролазни, привремени није у нашој власти као што није било у нашој власти када ћемо се родити, где ћемо се родити и од каквих родитеља ћемо се родити. Све нам је дато од Господа, а исто тако Господ је Господар и живота и смрти, и овога света и свега што је у овом свету. Зато они, који имају страха Божјег и који су свесни да су пролазни у овом животу, сву наду полажу на Господа и Њему предају себе, све што имају знају да је дар Божји“.
„Узалуд сејач сеје на њиви ако Господ не да да то што смо посејали никне и донесе плодове. Зато, живећи и радећи овде на земљи у овом животу наше мисли треба да су стално погружене у молитви Господу, да Господ управља нашим животом, а оно што добијемо на томе да благодаримо Богу и да знамо да то Господ није дао само нама да ми уживамо у томе, него да и они који гледају у нас, као што ми гледамо у Господа, имају користи од тих добара и од тог богатства. То је несебичност, ако смо окренути једни другима, а не само себи. Ако ми примамо из Божје руке свакодневно безбројна добра, а неко је нама пружио руку да добије десетак или стотину, ако смо кадри да примамо, а нисмо кадри да пружимо ономе ко у нас гледа, онда ће и нас Господ презрети зато што смо себични и нисмо достојни Његове љубави коју је показао“, бесједио је Епископ Теодосије.
Он је, поучавајући сабране, истакао да нас Господ учи да будемо милостиви, да имамо љубави једни према другима, јер ће нас по томе познати да смо Његови. Господ ће тада, поручио је Владика рашко-призренски, и на нас погледати и даће нам она вјечна добра, непролазна у Царству своме Небеском.
„Прича данашњег Јеванђеља, браћо и сестре, треба да буде нама опомена. Колико данас људи има у свету који само сабирају са својих њива, винограда, воћњака, из својих фабрика, предузећа и није им довољно, него се још шире, а немају срце отворено и милостиво за многе гладне, жедне, наге, оне који су у избеглиштву, који су напустили своје домове, за децу сирочад, као да је он ту само да прима од Бога, а није у обавези да даје“.
„Али, каквом мером меримо тако ће нам се мерити, каже Господ. Зато нас упућује да будемо милостиви и да саосећамо да својим ближњима, да не градимо само куће овде на земљи, него да мислимо на вечну кућу на Небу, да овде ходећи земљом гледамо и својим мислима и молитвом стремимо ка ономе што је важније и што није пролазно, него је вечно“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије.
Током Литургије у чин јеромонаха рукоположен је јерођакон Павле Пајић.
Вјерници, који су се припремали постом, молитвом и исповијешћу, приступили су Светој Тајни Причешћа.
