Материце у Бијелом Пољу
У цркви светог Николе у недјељу, на празник светих Праотаца и Материце Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
Произносећи слово поуке послије Литургије и причешћа о. Никола је подсјетио да се налазимо у другој недјељи прије најрадоснијег празника - рођења Богомладенца- Божић.
„Данас празнујемо недјељу светих Праотаца од Аврама, Исака и Јакова преко Ноја и свих Царева и Пророка старозавјетних који су својим животом, ријечју и дјелом наговјештавали долазак Христов и зато је управо ова недјеља прије рођења Богомладенца посвећена њима. И они су ти који су нам дали примјер какви треба да будемо и како истински да дочекамо постом и молитвом Богомладенца – Божић. А зато нас је припремила наша света Црква и свето Јеванђеље које смо чули, када је Господар многе позвао на вечеру, које су се многи изговарали да не могу доћи, јер имају пуно посла. А онда се Јеванђеље завршава ријечима – много је званих али је мало изабраних. Тако и код нас у нашем православном роду, много је званих да дођу да живе са Христом и у Њему, да Он обитава у њима, да проповиједају и сију ријеч Господњу, међутим, видјећемо и у нашем роду српском да је много званих а мало изабраних. Многи се од нас изговарају како не могу да дођу на службу недјељом и празником јер имају много обавеза у кући, око ње, на имању, на разним изласцима и проводима. А знамо одлично да ће велики број људи доћи и прусуствовати на Бадњи дан и Божић и да ће се скупити велики народ. Али морамо себе да запитамо да ли ће толики број људи заиста истински дочекати рођење Богомладенца Христа. Ево нас колико је у овоме светом храму припремамо се колико можемо да Га дочекамо постом и молитвом, да спремимо себе и очистимо онако како приличи као што би у своју кућу дочекали неког високог госта. Зато нам је дат примјер светих Праотаца како су живјели и како су нам наговјештавали долазак рођења Господа Исуса Христа.
И цркву не чине зидине него народ сабран на молитви око свете Евхаристије, око светог Причешћа, око живе слике Господа Исуса Христа и причешћујући се са њим ми постајемо удио његовог тијела и његови заједничари. И на нама је да узносећи молитве у овоме светом храму, или на другом светом мјесту, да и ми сијемо ријеч Господњу поред свештеника. Јер наша је дужност као православних Хришћана да подсјетимо на ту ријеч и да дамо примјер и позовемо браћу и сестре да дођу у свети храм недјељом и празником, а не само о великом празнику. Неће се нико спасити ко дође два пута годишње у Божији храм, то није црква то није љубав Божија. Него то је као неко општенародно окупљање о великом празнику. Дај да се сакупљамо сваке недјеље у том броју, да заједничаримо и тражимо опроштај гријехова, јер заиста, као што каже Јеванђеље много је званих али је мало изабраних.
Зато очистимо себе и припремајмо на духовни начин да заиста дочекамо један од најрадоснијих празника и да га уселимо у срца наша, да би осјетили макар и дио топлине из оне Витлејемске пећине, да се усели Господ и у срца наша. Јер заиста Господ куца сваком на нас на срце и душу, али улази само по слободној вољи, ако га ми прихватимо и допустимо да се усели, а може се уселити само ако испуњавамо Божји закон, ако живимо у Христу постом и молитвом и светом тајном покајања а то све скупа крунишемо кроз свету тајну Причешћа.
А ево данас празнујемо и празник Материце, дан који је посвећен женама и сјећамо се великих мајки кроз историју рода нашега. Сјећамо се свете Ане, у монаштву свете Анастасије – мајке светога саве, која је родила примјер српскога рода, који свако од нас треба да слиједи, свету мајку Јевросиму, која је својем сину Марку говорила да је боље изгубити главу него ли огријешити душу. А како ми данас живимо, на жалост, бивамо савјетовани, често и од родитеља, да је битно да се дијете снађе у животу, умјесто да живи честито, како приличи човјеку који је створен као највећа круна природе, којем је Бог дао разум и зато је најсавшеније биће. И не смије да спушта испод онога што му је Бог дао, већ да проживи честито живот, јер какав живот овђе остави такву ће плату задобити пред лицем Божијим“, бесједио је о. Никола.
