Дјетињци у Бијелом Пољу
У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у недјељу 18. децембра 2016, на дан преподобног Саве Освећеног, Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.
Осврћући се на прочитано зачало, о. Дарко је казао да данашње Јеванђеље говори о богаташу којем је преродила њива.
"Умјесто да од свог сувишка да ближњим својим као што је Господ дао њему, он је поступио као лопов који на путу нађе кесу пуну дуката и најприје гледа како да се сакрије, да не би са ким подијелио. Туђе, не његово, јер се други трудио и мучио а он само узео. Није велика разлика између овог човјека и лопова, зато што и његову њиву, док је он одмарао и спавао, Господ је тај који је чинио да на њој све ниче и расте, давао пријатне вјетрове, сунце, кишу и чинио да род донесе. Узети то себи у житнице своје јесте својеврсна крађа. Сваки човјек који скупља и гомила богатство личи помало на разбојника, ако не гледа на ближњега и не помогне сиромаха. Овај богаташ каже: Срушићу житнице своје и направити нове и рећи души својој – душо моја, једи и пиј и уживај на много година. Браћо и сестре, душа не једе и не пије. Њој није потребна овоземаљска храна, већ хоће да човјек буде милосрдан да има љубав према ближњем и да му помогне. На крају каже Господ: Безумниче, још ове ноћи узећу душу своју и све што си стекао, чије ће бити. Шта ће са свим нагомиланим благом. Као што жито натрпано у житницама које се не троши почиње да буђа и да се квари, тако и душа овога човјека почиње да тамни и да се удаљује од Творца свога – Бога. Данас, су браћо и сестре, Дјетињци."
"Прво, сви смо дјеца Божија, али је Бог многима дао дјецу. И ми се често као родитељи понашамо као овај богаташ, згрћући и покушавајући да што више овоземаљскога приграбимо, све под изговором да оставимо дјеци својој. А онда наиђу болести смрти и коме остављамо све то. Оставимо дјеци милосрђе и љубав. Једино што сигурно можемо оставити дјеци својој је частан и честит живот свој и да им оно што оставимо буде стечено поштено. Све остало, није им помоћ ни благослов него мука и проклетство. Све док неко над нечим кука и проклиње, то не може другоме бити срећно. Стари су говорили „туђу муку не носи својој кући“,.. „не гради кућу на туђој муци и невољи“. Побринимо се, драга браћо и сестре, да прво својој дјеци оставимо честитост, да будемо часни и честити људи, да могу да кажу са поносом чија су дјеца. Научимо дјецу молитви и запитајмо се колико дјеце је видјело родитеље како се моле Богу у дому своме. Ајде ако се не молимо у дому, кажемо не знамо, ајде дођимо и доведимо дјецу у храм, нека сама уче. Пустимо их да науче, немојмо их спречавати у томе.
Долази слава Светог Николе и сви ми знамо да је Никољдан посна слава. То је тако не зато што је то рекао „неки поп“, него зато што је остављено од цркве."
"Свети Николај Мирликијски је био и остао и биће Чудотворац, између осталог и због тога што је постио и био милосрдан. Кад славимо своје светитеље и заштитнике треба да се и угледамо на њих. Не да се хвалимо и гордимо њима а чинимо дјела која нису достојна. Шта нам значи браћо и сестре један постан дан. Човјек може да издржи неколико дана без хране, без икаквих последица, а ми не можемо данас један дан да постимо, па се онда чудимо откуда болест и смрт и зашто нам се десило ово или оно. Морамо да учинимо први корак да не би дјеца наша морала да прелазе пут својих родитеља. Они свој крст и своје бреме морају правити, немојмо да носе наш. И ви дјецо, највећи благослов за вас је да слушате родитеље своје и поштујете старије. Ако то не научите, никада нећете завриједити поштовање. Не поштују се старији зато што се мора. Млад човјек пун снаге мисли да је најпаметнији и да зна боље. Међутим, млад човјек нема искуство и муке живота, непроспаване ноћи, бдење и бриге. Има младост, која је велика снага, као и ријека, али уколико је усмјерена да иде куда и гдје треба. Ако се излије и поплави и направи штету и нико неће благословити такву ријеку, него клети и проклињати. Немојмо и ми дозволити да нас родитељи наши проклињу. Родитељи, молите се за своју дјецу. Нису добри родитељи који су се јутрос сажалили на дјецу мислећи да им је хладно па их нису довели у цркву. Нема те хладноће која се може поредити са хладним срцем. Тамо гдје нема љубави за Бога и за ближњега свога све друге недаће су мале у односу на то када дјетету охлади срце. Изгуби страх према Богу и према старијем па онда дијете личи на све осим на дијете. Дијете треба да има кротост, безазленост и простоту, али то мора неко да га научи и да му усади. Да може само, не би му Господ дао родитеље, а ако су дати родитељи дата је и одговорност. Све што је нам је дато на земљи је или благослов или проклетство, али и награда је живот вјечни, да станемо уз светог Саву и светог Василија. Ако ми не будемо васпитавали своју дјецу и водили их у цркву водиће их други, као што су их јуче водили улицама Подгорице. Јер, мислите да се то дешава случајно. Па запуштена су дјеца, она која нису научена љубави и страху Божјем“, бесједио је о. Дарко.
