Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са Преосвећеним Епископом славонским Г. Јованом (Ћулибрком), Свету Архијерејску Литургију, на празник Зачећа Свете Ане, у сриједу 22. децембра 2015, поводом храмовне славе манастира у Доњој Вријесци код Дарувара.

Преосвећеној Господи Епископима саслуживало је више свештенослужитеља Епархије славонске, а евхаристијском сабрању,у манастиру Успења Свете Ане, присуствовао је вјерни народ овог краја и гости ове свете обитељииз Русије, Италије, Црне Гореи других области са којим и представници власти Републике Србије и Републике Српске.

Сабраном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије, захваљујући Преосвећеном Владици славонском Г. Јовану на позиву да се на овај свети саберемо у древном манастиру Свете Ане, на славу ове свете обитељи.

"Сабрали са разних страна од Русије, Италије, Црне Горе, земаља око Славоније, драго нам је што су овдје и представници власти Републике Србије и Републике Српске, а све то показује да ову светињу нијесмо заборавили и да нас распете светиње мученичке Славоније сабирају, да ови свети олтари сабирају народ који је овдје остао, али и онај народ који се одавде због разних историјских недаћа, неприлика и другим поводима раселио“.

"Овај свети празник нас везује за саме основе наше свете вјере православне.Прича о Светом Јоакиму и Ани, о рођењу Пресвете Богородице, је веома интересантна и са простог људског становишта да побожни родитељи, који су у свему били Богу угодни, за дуго нијесу имали порода, а то се у древним временима много се теже доживљавало него што се доживљава данас“, рекао је Владика Јоаникије.

Ипак, људске туге, патње, а и радости често се, према Владикиним ријечима, уплићу са Божјим промислом, односно Божји промисао и премудрост користи наше људске судбине да нам открије Божју вољу, да нас упути на пут спасења.

"Можемо само да претпоставимо колико су суза ови побожни, у свему праведни пред Богом, родитељи Јоаким и Ана, пролили, колико патњи, колико уздаха и колико су се обрадовали рођењу свог дјетета. Али, ту се не завршава прича о Светим Јоакиму и Ани и Пресветој Богородици, него ту, тек, заправо, почиње, јер видимо да су се молитве тих побожних родитеља претвориле не само за добијање порода, него су се претвориле у посредничке молитве за цио род људски, за спасење цијелог свијета. Радост коју су они доживјели рођењем свог дјетета била је почетак радости спасења цијелом свијету. Видите, драга браћо и сестре, како дјелује Божји промисао, зато не треба никада да посустанемо када дођу тешка времена, када настану искушења, када смо лишени нечега земаљског, него треба увијек да благодаримо Богу и да се увијек надамо“, поручио је сабранима Преосвећени Епископ.

Он се, потом, у својој бесједи осврнуо на историју древног манастира Успења Свете Ане у Дарувару, истичући да Славонци, као ни сав српски народ, нијесу заборавили своје светиње, своја огњишта и гробове, а нарочито онај велики Божји град, великомученички Јасеновац.

"Ми се данас сјећамо и прошлости, подсјећамо се из историје наше мученичке Славоније оних славних тренутака када се овдје зачињало хришћанство. Древна је повијест, која је везана за ову светињу да су овдједошли Света браћа Кирило и Методије, Кирило је богонадахнутим ријечима проповиједао народу словенском, који је тадаовдје живио, а Методије као архијереј крштавао у оближњој ријеци. То је древно предање, које је везано за ову светињу, а много тога ова светиња има лијепога у својој историји. Ми се оснажујемо Божјом благодаћу, Свети тајнама Христовим на овим светим службама и укрепљујемо се надом у будућност, заправо Господ нас Својом благодаћу оснажује и укрепљује, открива нам прошлост, садашњост и будућност, везује нас за своје вјечно Царство“.

"Иако је ова светиња доста оронула и треба јој доста наше пажње, доста помоћи. Бог даје снаге и надахнућа нашем Владици Јовану и његовим свештеницима, а и народу који се све више сабира у ове светиње, све се више везује. Наш је Владика скоро био до Америке, Славонци нијесу заборавили ни своје светиње, ни своја огњишта, своје гробове. И ми који долазимо у славонску Епархију, увијек посјећујемо ове древне манастире, свете олтаре Божје, а нарочито великомученички Јасеновац, тај велики Божји град“.

"Дужност епископа није само у томе да сабира живе, него и да сабира памћење једног народа. Епархију представљају и ми, који смо привремено овдје на земљи, и они који су, већ, на небу, а нарочито Свети мученици Христови, Свети мученици Јасеновачки, које прослављамо. Они нас оснажују, окрепљују, просвјетљују из вјечног Царства Христовог, из вјечног Царства Божјег коме се и ми полако приопштавамо у вјечној и неразоривој, правој, истинској држави и правој отаџбини свих хришћана“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.