Торженственим литургијским сабрањем, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке - Ђурђевим Ступовима, у недјељу 4. августа 2019, прослављен је празник Свете Марије Магдалине, која је, са Светим великомучеником Георгијем побједоносцем, покровитељица ове свете обитељи и обнове ове Епископије светосавске.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из Митрополије црногорско-приморске и више Епархија, као и гостујућег свештеника из Руске Православне Цркве.
Литургијско сабрање молитвено су увеличали многобројни вјерници из беранског краја и других мјеста Црне Горе, уважени гости и пријатељи Епархије и манастира Ђурђеви Ступови.
Епископ Јоаникије, током Литургије, јеромонаха Евстатија Драгојевића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови, произвео је у чин протосинђела.
Празник Свете Марије Магдалине, који је слава обновљене Епископије будимљанско-никшићке, честитао је протојереј Остоја Кнежевић, старјешина Саборног храма у Никшићу. Осврнуо се на зачало из данашњег светог Јеванђеља о двојици слијепих од рођења, који су, чувши за Господа Христа и Његову проповјед, похрлили Њему и молили Га да их исцијели од њихове слабости.
„Овдје је нарочито важна ријеч: Вјерујете ли да то могу учинити, како упућена тада овим слијепцима, она је, исто тако, упућена сваком човјеку, који долази на овај свет, свима нама који вјерујемо. Свијетли примјер те праве, чврсте, снажне вјере је и Света Марија Магдалина, коју данас прослављамо, а која је имала толико снажну вјеру да је оставило свој пређашњи живот и кренула за Христом, пратећи Га у стопу, приликом Његове проповједи, служећи Му. Када је Он био понижен и разапет на Крсту, она се није устрашила да дође на гроб Његов, не одступајући вјером у Господа Исуса Христа и удостојила се да буде прва, која је видјела Васкрслог и да, управо, она благовијести Светим апостолима Његово Васкрсење“, бесједио је свештеник Кнежевић.
Бројне уважене госте величанственог евхаристијског славља у Ђурђевим Ступовима, поздравио је надлежни Владика, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
„Благодаримо свима који су нам дошли на ово славље, а имамо госте са више страна. Нарочито нам је драго што је данас са нама о. Андреј из Петрограда, који нам доноси благослов петроградских светиња РПЦ. Данас нам је овдје и игуман сопоћански о. Теоктист, родом из ових крајева, из мученичке Велике, отац Јован, који је свештеник у Крушевцу, а родом је из Мојковца, наш о. Никола Гачевић, који служи у Атини, а он је из Затона, наш ђакон Никола Трифуновић, који служи у РЗЦ у Паризу. Са нама су сестре монахиње са више страна и из Пећке патријаршије, наши добротвори, ктитори, покровитељи ове светиње и Епископије“, рекао је Владика.
Он је навео да овогодишња слава Епархије протиче у знаку великих јубилеја – 800 година од оснивања СПЦ, 800 година од оснивања Епископије будимљанске, сада будимљанско-никшићке, али је сједиште у древној светињи, гдје је одредио и устројио Свети Отац наш Сава први Архиепископ српски, уз сагласност ктитора ове свете обитељи од чијег упокојења је равно 800 година.
„Наш ктитор, жупан Првослав упокојио се на Богојављење 1219. Ево, овдје, његовог гроба и ктиторског натписа, мало је сачувано од фресака у овој светињи, јер је више пута страдала, али Божјим чудом, а видимо знамење у овом нашем времену, шта значи то да је овдје и гроб, и натпис, и завештање нашег ктитора. Јасно је, од тада па до данас, која Црква је овдје молитве Богу узносила, коме је овај свети храм припадао, кроз вјекове, и коме он мора припадати и у будућа времена“, констатовао је Његово Преосвештенство.
Коментаришући Нацрт закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори Преосвећени Епископ је навео да је веома сложена прича око закона, који црногорска власт хоће да донесе, да би, по Владикиним ријечима, на превару и са „фином причом“како се ништа промијенити неће, преписала све храмове на државу.
„Откуд њима право, а осим тога, ако је ичија имовина неспорна у Црној Гори, онда је то имовина СПЦ. Ево записа, ево повеља, ево завештања, сви ктитори Богу су посвећивали, даривали храмове, које су подизали и својој Цркви. То до сад никоме није пало на памет да оспори, па ни безбожницима комунистима, који су убијали свештенике, али, ипак, нијесу храмове отимали. Једини храм који је отет, отет је после Другог свјетског рата и то је Ловћенска капела. Најприје је, тобож, уписан као споменик културе, а тадашња власт је причала исто као и данас, да ако је нешто споменик културе, културно добро, то мора припадати држави, што није тачно“, казао је Епископ Јоаникије, поручујући:
„Држава не смије да угрожава власништво. Са том причом је држава тада учинила са Ловћенском капелом, па је онда срушила и направила стравични гријех. Изгледа да није доста гријеха, него и ове данашње власти, потомци оних који су рушили Ловћенску капелу, потомци оних који су се повели за Секулом Древићем, Савићем Марковићем Штедимлијом, крећу данас да прекњижавају светиње по Црној Гори“.
Током свог архипастирског слова, Владика је казао да се не смију заборавити жртве „Олује“, која се десила на данашњи дан.
„Ова наша данашња свечаност јесте дивна и величанствена, али треба да поменемо жртве „Олује“. На овај дан су протјерани Срби из Далмације, из Крајине, српских Крајина, око 200 хиљада Срба је прогнано и никоме то не смета, нико није осудио тај злочин. Нас,нарочито, боли и то морамо да поменемо, што Црна Гора шаље своје представнике на хрватску прославу „Олује“. То је толико нечовјечно да је сувишна свака ријеч, нарочито, данас на овај велики празник. Надамо се да ће се опаметити наше власти, да ће ослушнути шта народ говори и испоштовати оно што народ осјећа. Ако то нијесу способни онда нијесу ни достојни да владају овим народом, нити Црном Гором“, оцијенио је Епископ Јоаникије.
Поводом празника Свете Марије Магдалине, славе Епархије будимљанско-никшићке, преломљен је славски колач. Приређен је богат културно-умјетнички програм, а сабрање је настављено уз трпезу братске љубави.
