Илиндански црквено-народни сабор у Шекулару

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог пророка Илије, 2. августа 2018, са свештенством, монаштвом и вјерним народом Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Крститеља у Шекулару.

Илиндански црквено-народни сабор у Шекулару

Празник Светог славног пророка Божјег Илије и љетњи сабор на Шекулару честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о данашњем великом празнику, који се прославља по свим нашим планинама, од Шекулара до Јеловице и Бјеласице, Сињајевине и Лукавице.

„Сабирамо се око имена Божјег и око Свеца Божјег, а Свети пророк Илија, као и пророк Мојсије, својим животом изобразио је Христов живот много вјекове прије рођења Христовог. Бог је тако уређивао, промишљао и усклађивао да многи људи, прије Његовог доласка у овај свијет, јаве Његово име, назначе, пророкују и изобразе оно што ће, тек, бити. Поједини, ријетки људи, као што су Свети пророк Мојсије и Свети пророк Илија, својим животом су назначили, давно прије, Христова дјела, па у оно вријеме кад је народ почео да одступа од закона Мојсијевог, приклања се другим вјерама и своју вјеру занемарује, Бог је послао пророка Илију, као да је сам Господ Исус Христос био међу њима“, казао је Владика.

У том тешком времену, сличном овом данашњем, Свети пророк Илија чинио је многа чудеса и знамења, сводио огањ са неба да казни богоодступнике.

„По бројности тих чудеса рекло би се да је он био човјек који је само доносио казну грешницима и отпадницима, али није било тако. Он је био човјек који је живио у тишини пустињској, који се испуњавао божанским Духом, кога је повјетарац Божјег Духа укрепљивао, расхлађивао и његову душу омекшавао“, рекао је Његово Преосвештенство, подсјетивши на моменат из житија Светог Илије када му се јављао Господ на Синају, када је бјежао од богопротивника и оних који су тражили његов живот.

„Па му се јави Господ громом, огњем и потресом, али, како пише Свето Писмо, Господ не бјеше ни у грому, ни у огњу, ни у потресу, нити у муњама, на крају му се јави Господ тихим повјетарцем и у том тихом гласу био је Господ и Његова сила, Његова милост, Његова благост и човјекољубље, које је потпуно препородило душу његову и обукло га као човјека Божјег у силу са Висине, у благодат Пресветог живоносног Духа, у силу истине, правде, љубави и човјекољубља“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Свети пророк Илија, нагласио је Епископ Јоаникије, својим животом изобразио је Христов живот, колико је то могуће човјеку, као што говори Свети апостол: Он бјеше као и ми, од крви и од меса, али чвојек истинске вјере, огњене молитве, љубави, ваистину, Божји човјек.
„Њега је сила Божја вазнијела на Небо и тако је он одлазио са овог свијета. Зна се мјесто одакле се вазнио Свети пророк Илија, иза Јордана, тамо је касније, некада, био манастир док га муслимани нијесу порушили, али остала су знамења и остаци тог манастира - Свето је то мјесто. Када га је Господ вазносио на Небо, његов ученик Јелисеј вапио је за својим духовним оцем, а Господ је учинио то знамење да је спао Илијин плашт са њега и наслиједио га је пророк Јелисеј. То је био знак да је он наслиједио Божју силу са Висине, силу истине и правде која га је просвијетлила да настави дјело Светог пророка Илије“, казао је Владика, нагласивши да је ово чудо било предуказање нечег много већег – када се Господ Вазнио на Небо рекао је својим Светим апостолима да сједе у Јерусалиму и чекају док се не обуку у силу са Висине.

„То је било обећање силе Духа Светог која ће испунити апостоле и убрзо, послије Вазнесења Господњег, Господ је ниспослао не једном човјеку, него Дванаесторици ученика и Седамдесеторици, који су били ученици апостола, и обукао их је у силу Божје правде и љубави, те су од тада били неустрашиви да проповједају свету вјеру православну, Христово оваплоћење, Његова чудеса, Његово страдање, Крст, смрт, погребење и Васкрсење трећег дана из мртвих, славу Његовог Васкрсења и силу Крста Његовог. Та истина је темељ наше свете вјере православне“, закључио је Владика Јоаникије.

Литургију је увеличао радостан чин крштења малене Јоване.

Заједничарење је настављено традиционалним Илинданским сабором уз пригодан програм и трпезу љубави. Одржана је промоција књиге ''Хроника Шекулара'', коју је написао протојереј Андрија Поповића, некадашњи парох у Шекулару.

Домаћини сабора су Мјесна заједница и Црквени одбор при храму у Шекулару.

Radio Svetigora  Srpska pravoslavna crkva  svevidjebaner.png