Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобне Параскеве – Петке Римљанке, са свештенством, Свету Архијерејску Литургију у цркви, посвећеној Светом Николају Мирликијском, која се гради у селу Лијеска код Бијепог Поља.

Првој Литургији, која је одслужена након што је Преосвећени Епископ Јоаникије обавио освећење темеља 17. априла ове године, присуствовао је вјерни народ овог краја и они који потичу одавде, а сабрали су се око градње будуће светиње.

У литургијском сабрању учествовали су и гости овог црквено-народног скупа, који је, благословом Владике Јоаникија, установљен на буде, управо, на празник Свете Петке Трнове, која је веома поштована у нашем народу.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о Преподобној мученици Параскеви.

„Света Петке Трнова, мученица за Христа пострадала је у II вијеку. Будући испуњена вјером од најранијег узраста, када је постала дјевојка и приспјела за удају, тада се показала њена вјера. То је било у вријеме гоњења Цркве када је хришћанин значило бити спреман своју главу положити за Христа и када је државна власт била дужна по закону да гони хришћане и наговара их да се одрекну Христа“.

„Владало је незнабоштво, паганство, идолопоклонство, било велико помрачење. Света Петка, која је одгајана у Риму, а тада је Рим био православни и тек касније је одступио, тада је, дакле, Света Петка прославила име Божје и изишла пред римског цара Антонина и својом вјером задивила цара и царски двор. Цар је наредио да се одрекне Христа и принесе жртву идолима, лажним боговима, а она му каже: Свето писмо говори богови који нијесу створили небо и земљу они ће да пропадну, један је Бог Који је створио небо и земљу. Цар тада, пошто је она увриједила царску религију и моћну римску имеперију, нареди да се ужари жељезни шлем и стави јој се на главу“, казао је Преосвећени Епископ.

Колико је била снажна вјера код те дјевојке, која је храбро примила жељезни шлем на своју главу да би, на такав начин, посвједочила име Христово и да би за њега пострадала. Али, додао је Владика, Господ је огањ од тог шлема претворио у росу и њој тај огањ није наудио.

„И сам овај римски цар, по предању, повјеровао је тада у Христа. Али, било је потребно још неколико вјекова да хришћани проливају крв и да својом крвљу залију васељену, док се није појавио благочестиви и мудри цар Константин који је и сам, претходно, био незнабожац, па после примио хришћанство и имао храброст да да слободу вјери“.

„То је значило побједу хришћанства и убрзо је хришћанство захватило цијелу Римску империју. Како је, драга браћо и сестре, дошло до тога да једна мала гоњена група препороди цијелу империју? Тако што су то били људи јаке вјере, а јака вјера може све у име Божје. И наши преци су се били наоружали јаком вјером, те је наш српски народ родио светитеље који су задивили васељену. Ријетки су светитељи као што је Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Владика Николај новојављени. Имамо се чиме поносити и на кога угледати“, нагласио је Епископ Г. Јоаникије.

Он се, у својој бесједи, осврнуо на градњу цркве Светог Николаја, која се подиже у селу Лијеска и црквено-народни сабор, који се у окриљу будуће светиње одржава на празник Преподобне мученице Петке.

„Ова црква није велика, али ће бити довољно широка и пространа да вас све прими и нахрани. Иако је мала, али ће бити светиња у којој се врши света служба, исто као у храму Васкрсења у Подгорици, као у храму Христа Спаситеља у Москви. Иста је то служба, иста светиња, иста Божја благодат се излива“.

„Подижемо цркву Светом Николају Чудотворцу, кога многи овдје славе, али смо установили да се у љетње доба, на дан Преподобномученице Петке Римљанке, велике светитељке, овдје сабирамо. Она је, нарочито, поштована на приморју, али и у нашим крајевима, на овај свети дан многи не раде, него поштују Свету Петку“, казао је Владика Јоаникије, поручујући да ће захваљујући труду, доброти и слози мјештана овај храм ускоро бити подигнут и освештан Часни крст на њему.

Преосвећени Епископ Г. Јоаникије је захвалио свима добротворима, а нарочито г.-дину Велибору Мрдаку, који је уложио велики труд око подизања ове светиње. Владика је заблагодарио и домаћинима овогодишњег сабрања - братству Ђачић, нарочито Рајку Ђачићу, и свима који су се потрудили око данашњег сабора и братске трпезе љубави.